Праисторијска пећина, лет сурог орла, манастир, бања... Око уског кањона Цедилка – много атракција на мало простора

Пробијајући се стотинама хиљада година кроз Родопске и Карпатско-Балканске планине, Блаташничка река створила је малу, али клисуру невероватне лепоте. Многи стручњаци сматрају да је кањон Цедилка најужи у Србији. Када погледате кроз дивовске камене громаде, високе по тридесетак метара, имате устисак да се вода цеди између стена.

„Зато је локално становништво овом изузетном кањонастом делу дало име Цедилка, јер се ту вода цеди, пролази кроз уски пролаз. Ово је део система реке Јерме, лева притока, Блаташничка река, блато, вода која је блатњава, односно Звоначка река. Настаје из неколико извора, неколико језерских делова. Наука за сада тврди да је ово један од најужих кањонских делова на територији Србије, на појединим местима је мање од 1,5 метара ширине”, наводи Драган Николић, професор географије.

Кањон Цедилка широј јавности је постао познат пре тачно једног века.Тада је за потребе рудника каменог угља Ракита овде пробијена пруга уског колосека. Популарни Ћира кроз кањон је саобраћао до 60-их година прошлог века.

Кањон Цедилка део је специјалног резервата природе „Јерма“ у коме се поред кањона реке Јерме и Блаташнице налази и средњевековни манастир Поганово. Ово заштићено добро веома је занимљиво за планинаре и љубитеље природе, јер се на релативно малом простору налазе јединствене природне атракције.

„Звоначка бања, која је са леве стране ове реке, на 630 метара надморске висине, са десне стране је праисторијска пећина Пештерија, сури орао, ендемске врсте биљака и животиња на овом простору, невероватна природна језера”, истиче Драган Николић, професор географије.

Специјални резерват „Јерма“ идеално је место за активан одмор у нетакнутој природи. Најлепши видиковци, пећине, скривени кањони и остале природне атракције откривају своју праву магију тек када се посетиоци удаље од асфалтних путева и закораче на планинске стазе.