Пред Крагујевчанима - "Знамените личности престоног града"

Према попису из 1818.године, Крагујевац је имао 193 куће и око 1.000 становника. Већина је била неписмена. Милош Обреновић је знао да државу може да гради само са образованим људима.

„У то време бити писмен, то је значило да човек зна да чита, да пише, да се потпише, нешто мало математике да зна. То је неко образовање тих људи у првој половини 19 века”, објашњава Предраг Илић, историчар.

Такви су били реткост, па је Милош из „прека" доводио учене људе који су поставили инстутиционалне темеље младе кнежевине. То су знамените личности које су стварале Крагујевац и Србију.

“Међу њима су били оснивач српског позоришта Јоаким Вујић, затим Димитрије Давидовић који је био и кнежев секретар и први уставописац, професори Лицеја попут Димитрија Исаиловића и Атанасија Николића”, наводи Горан Милосављевић, виши архивиста аутор изложбе.

Уз кнежеву браћу и синове, учеснике Првог и Другог српског устанка, историјски печат утиснили су и путописци, музичари, сликари, лекари, инжењери. Оставили су дела са којима Историјски архив кроз предавања и радионице, упознаје младе генерације.

“Ми у Историјском архиву Шумадије чувамо документа која су са овог подручја, али опет чувамо и историју нашег народа, нашу прошлост, историју, наш идентитет. Не само Крагујевца, него и много шире”, наглашава Јована Елез, в.д. директора Историјског архива Шумадије.

“Да видимо нешто о свом граду, својој прошлости, такође смо имали и слике имамо и задатке које треба да урадимо”, рекла нам је Магдалена Божовић, из ОШ "Вук Караџић” у Книћу.

Као што је Кнез Милош урадио свој. На Балканској ветрометини мир са Турском "куповао" је дипломатијом и дукатима, а Србију окретао ка европским узорима. Неписмен, окружио се образованим људима, а слободу чувао и мачем и пером.