петак, 01.05.2026, 13:26 -> 15:16
Извор: РТС
Аутор: Горана Младеновић
Крушевачка Багдала - од првомајских радничких славља до шеталишта и излетишта
Данас је 1. мај, Међународни празник рада, дан солидарности и сећања на жртве и достигнућа радничког покрета у борби за већа права. Пре 140 година радници у Чикагу су демонстрацијама почели борбу за осмочасовно радно време. Десет година касније, 1896. педесетак радника из Крушевца одлучило је да организује уранак на Багдали. Те године празник рада обележен је још у три града у Србији - у Београду, Шапцу и Аранђеловцу.
Споменик „Рађање радничке класе“ на крушевачкој Багдали рад првог завичајног академског вајара Миливоја Мићића, јединствено је обележје у Србији посвећено Међународном празнику рада. Постављен је 1970. године близу места Ораси где су Крушевљани први пут прославили 1. мај. Бронзано обележје загрљених радника који верују у светлију будућност симбол је борбе, али и историје уранака на крушевачком брду.
„1896. године је ето кренуло неко прво синдикално удруживање, неких седам или осам година пре синдикалног удруживања у Србији. Дакле у Србији је отприлике 123, 124 године удруживања а нама је неки мали јубилеј 130 година удруживања у континуитету“, каже Саша Нешић, председник Већа Савеза синдиката за више општина.
У време када се рађала радничка идеологија Крушевац је имао близу осам хиљада становника. Највише је било занатлија и трговаца који су се водили идејама социјалсте Светозара Марковића.
Из године у годину уранци су постали друштвени догађаји. Колективи, задруге, грађани на Багдалу су у освит зоре из центра града, долазили организовано, у колони. Највећи одзив био је седамдесетих година прошлог века.
„То је било препуно народа, то су биле све фирме из Крушевца.То је доношено, давано, весело је било, кола су се играла, песме, народ, цео Крушевац је долазио на тај уранак“, наводи Борка Стајковац из Крушевца.
Са друштвеним променама деведесетих година, уранак је губио на важности. За очување традиције и симболике до данас најзаслужнији су синдикат и левичарске партије.
„Данас за несрећу је смањен број радника , радних људи. А ми смо га тада обележавали добро када је радничкој класи било најбоље у односу на садашњи период, када је то приватни сектор, када је раде за минималне плате, кад имају уговоре на одређено време, стално је неизвесно запошљење“, каже Слободан Лазић из Крушевца.
Багдала није више синоним за уранак и првомајска радничка славља. Историја је на размеђи векова учинила да овај простор постане омиљено шеталиште и излетиште Крушевљана. Место које обилује верским, националним, културним и спортским садржајима одакле се пружа најлепши поглед на град.
Коментари