Сеје се багрем на парцелама у близини Иђоша код Кикинде

Баш као жито, кукуруз или друге пољопривредне културе и багрем се машински сеје. Тек када се из посебно третираног семена након годину дана развије у стабљику спреман је за садњу. У близини Иђоша код Кикинде на парцелама Радивоја Лагунџина овог пролећа биће засејано више од сто хиљада садница багрема. За комерцијални узгој, саднице се обично постављају на размак од једног метра и нису захтевне за одржавање.

"Багрем се сеје, значи семе које ми припремимо у току јесење сезоне да ли супљањем или набавком семена из увоза се сеје машинским путем машинском сејачицом, а некада смо то радили ручно. Багрем воли песковито земљиште, ова парцела овде је чувени иђошки песак тако да му овде јако одговара. Он није захтеван за одржавање, потребно је док су младе саднице да се окопа и да се покоси трава", каже Радивој Лагунџин, власник расадника.

Након букве и храста, багрем представља трећу најзаступљенију врсту лишћарског дрвета у Србији, а због обиља нектара и полена. Најзначајнија је медоносна биљка у Србији. У Војводини је багрем засејан на нешто више од 25 хиљада хектара.

„Багрем је сам по себи једна врло интересантна биљка у свету пчелара и пчеларства зато што даје посебан мед изузетног квалитета, изузетног укуса и људи често хоће само багремов мед. Нама пчеларима би било мало да је цела Војводина посађена багремовим шумама тако да свака акција у смеру подизања багремових засада је добродошла", каже Саша Чолак, председник Удружења пчелара Кикинда.

Багрем се користи и као индустријско техничко дрво, а погодан је за пејзажну архитектуру и декорацију. То је изузетно отпорна врста и због снажног кореног система спречава ерозију што га чини идеалним је за пошумљавање деградираних земљишта.