Први домаћи краставац бере се у лесковачкој котлини

Од садње почетком фебруара краставац тражи да се бди над њим. Температура земље мора да буде око 15 степени, а то значи бар 40 ноћи без сна. Производња захтевна и скупа па у њој остају само најистрајнији. Ивица Настић из чувеног повртарског Стајковца котао још не гаси.

„Ове године мало је блажа зима била, али у суштини потроши се пуно, доста грејемо, догревамо и ове године смо неких 50 тона пелета потрошили да би могли да стигнемо до бербе, до резултата", каже Ивица Настић, произвођач из Стајковца.

Сетва креће у јануару, берба се завршава половином јуна. Много посла за читаву породицу, каже Ивица. Још већа су улагања, зато је важно да у наредна три месеца цена краставца не падне испод сто динара.

„Цена тренутно није задовољавајућа овог првог краставца, е сад питање је то, ако задржи континуитет цена извучемо просек онда је добро, али ако падне онда није", додаје Ивица Настић.

На тржишту домаћи краставац тек стиже, далеко је више увозног. Требало би обележити сваку гајбу да купци знају шта бирају.

„Увоз увек прави проблем, а конкретно тренутно мора да се увезе немамо довољно наше количине ове, највише прави проблем кад оно стигне баш наш краставац у највећој берби и тад се увезе албански или не знам који већ по нижој цени", истиче Ивица Настић, произвођач из Стајковца.

„Овај краставац који тренутно стиже не може се поредити са квалитетом увозног краставца, оно што бих нагласио да је наш краставац изузетног квалитета и овом приликом апелујем на потрошаче да приликом одабира краставца да ли је из увоза или је нашег порекла изаберу наш краставац", објашњава Далибор Цветановић, директор ПССС Лесковац.

Повртарство тражи стално учење и усавршавање. Понекад заједно са саветодавцима. Циљ је врхунски квалитет уз минималну употребу хемије. Настићи су се одлучили за биолошку производњу.

„Користимо корисне инсекте, убацујемо корисне инсекте да би они могли да убију штетне инсекте који доносе проблем, уносе заразу, неке вирусе, бактерије и самим тим је та употреба пестицида сведена на минимум", објашњава Ивица.

Подаци говоре да се број пластеника са грејањем у лесковачкој котлини смањује, али не и укупне површине. У заштићеним условима рано поврће се у лесковачком петоречју гаји на 3200 хектара. Ивица Настић производњу има на два хектара. До краја године без предаха. Културе се под пластеницима само смењују.