Које су предности бављења сеоским туризмом у Поморављу
Рурални и вински туризам, по речима економиста, велика су шанса за развој појединих региона. Продаја производа на кућном прагу, нова радна места и развој локалне заједнице предности су које и у Поморављу све више препознају удружења винара и људи који се баве сеоским туризмом. Туристичка организација из Ћуприје заинтересоване за овај вид туризма подржава и сталним едукацијама.
Традиционалну моравску кућу стару 130 година Даница и Гоцко опремили су и прилагодили за издавање. Сеоским туризмом баве се већ пет година и међу првима су у општини Ћуприја у Сењу регистровали туристичко домаћинство.
„Сви су одушевљени том неком аутентиком, што сви сањају и желе такво двориште са блатом, травом, каменом, природним материјалима, кучићима, псима, мачкама, али људима то много прија", наводи Гоцко Стојковић, власник сеоског домаћинства у Сењу.
Даница Стојковић, власница сеоског домаћинства у Сењу додаје: „Што се тиче хране, то је све домаћа храна, доста гајимо у нашем дворишту, чиста екологија са једно пет-шест домаћинстава са којима сарађујем."
У општини Ћуприја свесни су бенефита које доноси рурални и вински туризам. Са заинтересованима су у неколико наврата организовали трибине на којима су представили подстицајне мере државе и процедуре за што бржи и лакши развој ових видова туризма.
„Нешто што је савремени тренд што једноставно налаже потребе савременог туристе то је повратак природи, учествовање у активном одмору дегустације традиционалних специјалитета свакако је вински туризам", истиче Јелена Петровић, директорка ТО Ћуприја.
У реону Три Мораве је и Јовачко виногорје које је некада имало више од 800 хектара под виновом лозом. Данас са засадима на петнаест хектара још увек ради винарија која датира из двадесетих година прошлог века. На винској рути све је више и страних туриста.
Војкан Јовановић директор винарије Јовац каже да они, пре свега, желе да пробају наше традиционалне специјалитете. Објашњава: “Наше традиционалне кухиње које можемо да им припремимо, и свакако воле да пробају наша вина и то углавном пре свега тамјанику, нарочито кад су странци у питању због тога што они немају ништа слично."
У Србији је званично регистровано око 570 винарија, а многе по речима стручњака користе подстицаје које даје држава. Мале породичне винарије које продају своје производе на кућном прагу могу бити покретач развоја и локалне заједнице.
„Ми кроз вински туризам не продајемо само вино него управо оно што наша гастрономија даје и наша љубазност, Бог нам је то дао и ја кажем често пута - људи са ових простора су заиста љубазни, али нам фали још увек образовања", истиче Драго Цвијановић, стручњак за развој руралног и винског туризма.
Да туриста буде задовољан потребно је не само улагати у објекте и пласман производа, већ како се чуло, и у подизање свести о чистој околини која нам не иде увек на руку.
Коментари