Читај ми!

Интернет портал за вести на јужњачком дијалекту

Kолико пута сте се насмејали када сте чули говор јужњака? У јужној и југоисточној Србији говори се неколико дијалеката, који су легитиман облик српског језика. Желећи да промовише и афирмише говор са југа, Милена Шовић из Ниша покренула је интернет портал који објављује вести на дијалекту.

Сусрет две Нишлијке у Врању. Милена стиже из Чикага, где живи и ради већ 9 година. Не заборавља језик ни јединствен нишки говор, који ипак више користи у кући, са пријатељима, мање у јавном простору.

Милена Шовић, уредница портала и инжењерка вештачке интелигенције, каже: "Ја сам тако одрасла са тим да ми све нешто морамо да се стидимо, да се кријемо, да будемо као гори или лошији од других, не знам. И то сам желела да променим, имам жељу већ неких 30, 40 година. И први пут кад сам добила шансу и прилику, кренула сам у ту борбу да се та стигма склони, уклони, и да ми коначно можемо да причамо и на Јавном сервису, на РТС-у, на нашем дијалекту, а да то не буде предмет шале."

А често је говор јужњака кроз филмове или серије изазивао смех, чак подсмех. Портал "Јужна пруга" окупља тим који чине професори српског језика и књижевности из Врања, Пирота, Лесковца, Ниша, који пишу актуелне вести из свих области, на дијалектима.

Милена Шовић, уредница портала и инжењерка вештачке интелигенције, додаје: "УНЕСЦО је ставио призренско-тимочки дијалект, или торлачки, како га они зову, на листу угрожених језика. Угрожен у смислу да нема медија, нема књига, не учи се у школи, све мање се прича, а њиме говори милион и по до два милиона људи само у Србији."

Аудио вест са Портала јужна пруга.рс каже: "Међу многи божићни класици, ко што су филмови "Вилењак", "Љубав и празници" или "Сам у кућу......"

Милена је инжењерка. Уз помоћ вештачке интелигенције креирала је и "лесковачки четбот", како би се дијалекти и језици сачували, стандардизовали и дигитализовали а и више говорили.

Милена наводи: "Да причају о озбиљним стварима, о политици, о економији, спорту, здрављу, медицини, и да се све то обухвати и да се направи неколико различитих четботова који би комуницирали на тим варијантама призренско-тимочког дијалекта. Тако да лесковачки четбот није крај, он је само почетак, врх леденог брега."

- Зашто је боље у Ниш или у Врање него у Чикаго? Шта да Ви кажем? Зима је тамо повећа, али у Америку има паре нема живот, у Србију има живот, нема паре."

Писац Бора Станковић је врањски говор увео у књижевност, његова дела се и данас читају. С једну реч се описује нешто што би на стандардан српски језик требало и неколко реченице. То је преднос на јужњачки говор, вика Милена, ће чујете нешто ново, ће си обогатите речник.

 

среда, 01. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом