Прокупље: Мама са тројицом синова храбро кроз живот
После смрти супруга, Милка Перовановић, из околине Прокупља, сама се стара о три малолетна сина. Децу је отхранила радећи код приватника и чувајући једну козу, коју јој је поклонио брат. Сада има 17 коза, а недавно су набавили и краву. Сви се брину о животињама и залажу да створе бољу будућност. Деца, која свакодневно пешаче 6 километара до школе, без доброг пута и осветљења, одлични су ђаци и пример у сваком погледу.
У кућерку на брду, Соколици изнад Прокупља, Милка подиже своја три сина. Од када је пре пет година остала без супруга, све је спало на њена плећа.
Милка Перовановић, из Соколице, каже: "Ја сам радила, али од једне плате није могло да се живи. И онда смо кренули од једне козице, младе, коју ми је дао мој брат да је чувамо. Дошли смо на идеју да проширимо то мало, па смо куповали једну по једну. Наравно, имали смо помоћ од Жарковог брата, који нас је подржао у свему. Велики су рачуни, трошкови. Средња школа тражи своје потребе, али добро, не жалимо се."
Алекса и Митар мајци су највећа подршка, а у школи су одлични ђаци. Најмлађи, Василије, пошао је ове године у први разред. Уз редовне обавезе, чувају стоку и брину о њој.
Алекса Шарбајић, ученик 3. разреда Медицинске школе, додаје: "Стално имам праксу, тако да сам одсутан од седам ујутру до десет, најкасније до једанаест. Дођем, ако стигнем да пустим стоку и након тога затворим их и одмах идем у школу. Тамо сам до 6 увече."
Митар Шарбајић, ученик 1. разреда ветеринарског смера, објашњава: "Имам велику обавезу према животињама, поготово кад мајка ради. Ја је замењујем, ја их храним, бринем се да буду сите, да не буду жедне. Онда, кад сам ја у школи, она ме замењује и све тако у круг."
Све обавезе им не падају тешко, колико пут којим свакодневно одлазе до школе и града, као и то што немају градску воду. Улично светло, постављено пре пар година, често не ради, па је ових зимских дана неизбежно да их мрак ухвати на путу до, или из школе.
Алекса Шарбајић, ученик 3. разреда Медицинске школе, наводи: "Ја већ 15 година идем више пута до града и од града овде до куће. Дневно чак до 10 километара пређем. У град излазим само петком, ако стигнем."
Алекса, Митар и Василије хероји су који су летос од пожара спасили своју кућу и заједно са ватрогасцима гасили ватру на брду. Своје детињство не би мењали за градски живот, а жеља им је да трошни објекат за стоку замене новим, и набаве још једну краву.
Коментари