Приступачност као предуслов за стварање друштва једнаких могућности

Јелена Бетулић, из Kрагујевца, каже: "Неприступачност у окружењу је највећи проблем особа са инвалидитетом."

А, приступачност између осталог, дефинише пројектовање и изградњу објеката за несметано кретање и приступ свим грађанама.

Милена Стојановић, председница Центра за самостални живот ОСИ Kрагујевац, додаје: "То нису само физичке баријере, то је приступ јавним објектима, јавним услугама, информацијама за људе са сензорним инвалидитетом, коришћење јавних простора, јавних површина."

А то се не дешава преко ноћи. За то је потребна јасна стратегија државе и локалних самоуправа.Тај искорак направио је Нови Сад, који је пре више од деценије израдио и примењује стратегију опште приступачности.

Бојана Рудић Почич, Тим за приступачност Новог Сада, објашњава: "У смислу, рецимо, урбанистичке инфраструктуре данас има спуштене ивичњаке и доступно је свима.Тактилне стазе се постављају се по неким новим стандардима, с обзиром на то да законодавна регулатива у Републици Србији то не дефинише на начин на који би требало да то дефинише."

Србија је ратификовала све међународне документе у домену приступачности. Kрагујевац се наводи као пример добре праксе, финансира пројекте Удружења особа са инвалидитетом, рад педесетак асистената, комби превоз. Простора за напредак, има.

Гордана Дамњановић, помоћник градоначелника Kрагујевца за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права, наводи: "Велики број објеката има приступачан први корак до улаза, али онда немају лифт за спратове или неке друге ствари, као што су индукционе петље, као што су титлови, као што су звучне најаве."

Много је урађено на усаглашавању домаћег законодавног оквира, али и даље је много изазова у његовој примени, сагласни су надлежни.

Љупка Михајловска, председница УО Савеза за приступачност Србије, каже: "Ми се и даље суочавамо са тим да се граде нови објекти који нису приступачни. Једини начин да се то реши јесте да држава стане иза тога и каже, ми сада паметно градимо, паметно пројектујемо, паметно планирамо, тако да што мањи број људи има баријере у свакодневном животу."

Поред архитектонских, баријере у остваривању права и маргинализација, свакодневница су особа са инвалидитетом. Повреда начела једнаких права и обавеза, забрањена је Законом.