Берба дувана на северу Војводине

Берба дувана је у току, а у Србији се највише гаји сорта Вирџинија. Све више је засада је и под сортом Берлеј. Велики број паора на северу Војводине одлучује се за узгој дувана, подижу се нове сушаре и повећавају површине, јер је гајење изузетно профитабилно.

Више хиљада квадратних метара нових сушара за дуван на имању Атиле Милутиновића у Орому код Кањиже. Укупно обрађује 63 хектара, док је под дуваном близу 8 хектара. Дуван гаји 20 година и сва производња је унапред уговорена. Подизање сушара наставак је улагања у производњу, а определио се за узгој сорте Берлеј која је све траженија при откупу и, занимљиво, ове биљке суше се целе, окачене наопачке у сушарама уместо класично браних и на конац низаних листова дувана. Очекује да ће овогодишњи род бити око две и по тоне по хектару.

Атила Милутиновић из Орома код Кањиже, каже: "Сваке године суша, суша, а ту имам могућност да заливам дуван и зато сам одлучио, зато што рецимо једно јутро дувана ако заливам то вреди као других десет јутара кукуруза или било шта. Повећао сам површине 11 јутара."

У Србији је регистрован 941 произвођач дувана, и ова култура гаји се на укупно близу шест хиљада хектара. Доминантна сорта је Вирџинија са 98 посто укупне производње, мада се све више узгајивача на северу Србије опредељује за сорту Берлеј. Један од њих је и Тибор Алмаши из кањишког села Мале Пијаце, који је повећао површине под дуваном на шест хектара и такође уложио у систем сушара.

Тибор Алмаши из села Мале Пијаце, додаје: "Овај стари начин шивења дувана, ја мислим да ће ускоро то бити прошлост. Још мало ћемо тако радити и видећемо, можда ћемо за годину све овако качити како сада ово радимо."

Највише дувана у Србији откупљује ЈТИ у Сенти, који има уговорену сарадњу са 430 фармера уз производњу на око две и по хиљаде хектара. У протеклих деценију и по сенћанска фабрика дувана уложила је више од 17 милиона евра у развој фармера, савремене системе за сушење и наводњавање. Само у овој години 1,3 милиона евра. Гајење Берлеја је исплативо и прерађивачима.

Милан Бјеливук, ЈТИ Сента, објашњава: "Берлеј је мање интензивна производња него Вирџинија. Нема горива за сушење дувана, радна снага је мања, а 29 до 30 посто је то у трошку производње по килограму дувана, а гориво је неких двадесетак посто."

Велики део производње дувана у Србији се извози, 75 одсто дувана се обрађује, а остатак се пласира као сиров дуван. Статистика показује да је у Србији број произвођача дувана пет одсто већи него прошле године.