Параатлетичар Душан Kнежевић, прича која инспирише

За многе урођени тежак деформитет стопала значио би живот испуњен ограничењима. За Душана, то је био почетак пута ка врху. Последњи велики успех остварио је на сениорском Светском првенству у параатлетици, одржаном недавно у Њу Делхију, где је у трци на 200 метара заузео 4. место, а медаља му је измакла за само 17 стотинки  и то као дебитант и убедљиво најмлађи тамичар, са још увек јуниорским статусом. 

Душан Kнежевић, параатлетичар, каже: "Нисам знао шта да очекујем пред прве кавлификације, мислим да ми је то била и најтежа трка убедљиво, јер нисам знао где сам и онда када сам видео колико могу, имао сам самопоуздања и знао сам да могу много и да не треба да сумњам у себе."

Иако рођен са дијагнозом, овај младић одрстао је са одлучношћу да успе.

Душан објашњава: "Ја сам имао ту операцију по рођењу и то је делимично решено, али ми је стопало краће за један број. Имам доста слабу флексију стопала и десна нога ми је 30% слабија од леве. Мислим да је све у глави и преспективи какву имате о себи. Генерално, ја себе никад нисам гледао као на параатлетичара и никада на себе нисам гледао као на особу са проблемом, ја сам се увек такмичио са регуларним атлетичарима и имам пар медаља са државних првенстава и било је само питање времена када ће тај труд да се испалти.

Душан 3 пута недељно путује из Вршца у Београд на тренинге, уз редовно школовање и без системске подршке. Упркос изазовима, овај млади спортиста поручује да препреке постоје само ако им дозволимо да нас зауставе, па испред себе већ има високо постављене циљеве

Душан додаје: "Неки циљ би био да следеће године узмем медаљу на Европском првенству и, наравно, за 3 године да се борим за медаљу у Лос Анђелесу на параолимпијским играма, што мислим да је сасвим могуће. То су циљеви, па ћемо да видимо.

У времену када се многи предају и због мањих препрека, Душанова прича нас подсећа на то шта значи истрајност. Он не тражи сажаљење, тражи прилику да трчи. Да представља своју земљу. Да инспирише.