Помоћ за шесточлану породицу из Параћина

За непуних 20 минута, Николићи су изгубили све што су имали. Ватра је најпре захватила кров куће где су живели, изгорела је бела техника, намештај, дечија гардероба, документа и све успомене. Четворо деце на време је евакуисано и на срећу, нико није повређен, али су те ноћи остали на улици.

Дејан Николић, радник комуналног предузећа „Црница", каже: "Кад смо изашли напоље видели смо да гори кров, нисмо могли ништа да спасимо наше и то је то. Били смо сви у соби и ја и деца и жена, комплетно сви."

Дејан, иначе дугогодишњи радник комуналног предузећа у Параћину, некако је успео да смести вишечлану породицу код рођака. Центар за социјални рад платио је рачун за струју, јер је у кући није било. Недостајале су пелене, храна за децу, гардероба. Још увек немају фрижидер, али су бар на сигурном.

Мирјана Трнинић, мајка, додаје: "У овом тренутку ми највише треба мој кров. Кров, мир, тишина за моју децу, ето, то ми је највише у срцу. Деца су поднела, ова мала има мало трауме, али поднела је."

Елеонора Николић, ћерка, објашњава: "Највише ми недостаје кућа зато што смо тамо порасли, а овде нисмо."

Грађани Параћина су се брзо организовали преко друштвених мрежа да помогну породици, а пре свих, грађански активиста Ненад Матић Маго. Почела је да стиже дечија гардероба, храна, нешто новца уплаћено је на текући рачун, али то ни изблиза није довољно да Николићима реши проблем.

Ненад Матић, организатор прикупљања помоћи, наводи: "Ово је нужни смешта, тренутно. Био је без струје. Ето, захвалио бих се радницима ЕПС-а који су дошли, прикачили струју, захвалио бих се и многим људима који су донирали и новац до сада, који су донирали храну. Пишу стално, ево и од јутрос, јављају се за гардеробу."

Kућа у којој су Николићи годинама живели није њихово власништво. У компликованим власничким и фамилијарним односима, за њих би најбоље било да нађу можда неку мању напуштену кућицу у граду или на селу.