Бечеј: Лешници све траженија извозна роба

Скупља се ручно, а потом специјалном машином усисава и класира. Због тога на гомили не сме бити ништа друго сем земље и лешника да не оштети унутрашње делове машине. Југослав Молдованов из Бечеја у седмогодишњем засаду од пет јутара очекује до три килограма по стаблу. Пре продаје следи једномесечно сушење на промаји.

“Његова влага је била 10,6 процената, значи лешник који је покупљен, а није добио ни једну кап кише. Његова оптимална влага је између 6 и 7 да можемо да кажемо да је лешник сув и да може да се користи без проблема и да се складишти без проблема. У овим џаковима ми добијамо лешник који је преко 95 посто - бар са ове наше парцеле - чист”, истиче Југослав Молдованов, из Бечеја.

Први род се чека 6 година. До тада се оформи стабло, наводњава, штити од мраза, упозорава Трива Молдованов из Бечеја оне који почињу, уз савет да се све ради под надзором стручњака.

“Сви они који мисле, само засадиш лешник и после не мораш долазити два пута годишње, то није истина. Истина је права да морате бити овде сваки дан, да морате биљки дати оно што треба да јој дате. Треба отприлике три до четири прскања, све зависи да ли прскате против штеточина или прскате да биљки дајете снагу”, наводи Молдованов.

Пласман лешника је сигуран, тражен је и код нас и у окружењу. Погодан је за чување, а већи произвођачи се одлучују и на прераду.

Алекса Раца, из Накова наглашава: „Пошто имамо сопствену производњу на нека три хектара лешника и сав лешник који произведемо се пушта кроз производњу. Што се тиче производа од лешника ту је широк спектар производа који могу да настану од самог лешника, то је од биљних намаза, до кремова, до разних уља”.

Србија је по површини пета у Европи, а десета по оствареним приносима. То је резултат повећаног интересовања код нас, од 2015. засађено је нових око 5000 хектара лешника.