Осмогодишњак из Лесковца освојио више од педесет медаља у атлетици

Медаље на још нејаким плећима, медаље у рукама. А има их више од педесет. Где год се појављивао на атлетским такмичењима у Србији осмогодишњи Виктор Костић доносио је одличја. Фудбал му је прва љубав, али атлетика је краљица спортова. Његове дисплине су 60 метара спринт, скок у даљ, а окушаће се и у скоку у вис. Успеси не долазе сами по себи, јер таленат је не више од 30 одсто успеха. Иза медаља стоје напорни тренинзи. Виктор тренира сваки дан некада и пре подне и поподне, а на питање колико траје тренинг дневно одговара: “Зависи, ако више тренирам сат времена ако мање око пола сата.”

Викторов таленат, али и велику жељу да напредује препознали су у Атлетском клубу Партизан. Ипак, он се не одваја од свог оца који му је тренер и који бди над његовом каријером.

“Ја сам радио као тренер Градског атлетског клуба Лесковац и са две и по године пустили смо да учествује са генерацијом четири године старијом и наравно није било резултата. Следеће године учествовао је са децом две године старијом од себе и тада је освојио прву медаљу био је трећи. После кренули са озбиљнијим такмичењима и озбиљнијим радом и медаље су почеле да долазе”, каже Марко Костић, тренер и отац.

Врхунски стручњаци процењују да се овакви ателтски таленти ретко рађају. Виктор је још дечак, тек треба да се бруси и као личност и као спортиста. Оно што је важно и за њега и за српску атлетику је да је постао део система који је успостављен у националном савезу. Ако се све коцкице склопе, сигурно је, Виктор Костић доносиће велики број медаља српској атлетици. Он сам има јасан циљ.

“Омиљени атлетичар ми је Јусеин Болт. Он је најбржи на свету и желим да постанем баш као он”, каже Виктор Костић.