Зрењанин: Зашто цене поврћа не падају?
Повртари који су успели да се изборе са сушом имају мању производњу за око 20 до 30 одсто. Мања понуда је основни разлог што цене поврћа ових дана не падају. То обезбеђује зараду, али су повећани трошкови за енергенте, који су уз семе најзначајнија ставка која утиче на цену.
Сезона пуног рода паприке је у току, али се то не одражава озбиљније на цену. Средином јула била је 300, сада 250 динара за килограм. Золтан Халаи руководилац производње у пластеницима Пољопривредног газдинства Молнар у Мужљи код Зрењанина наводи да су у два месеца три пута недељно заливали, што је условило трећину више енергије и трошкова.
"Пуно бензина, јер напоље имамо јако пуно бунара, јако пуно пумпи. Пуно бензина, око 200 литара, 250 литара на дан потрошимо бензина. А струја, овде унутра у пластеницима ту заливамо електричним моторима, само струја цео дан иду пумпе", наводи Золтан Халаи, руководилац повртарске производње.
Повртари нису предвиђени државним мерама за остваривање права на регрес за сертификовано семе.
Тибор Молнар, повртар из Мужље каже да је поврат семена за ратарство био на кукурузу 1 према 1. “Колико си уложио, предао си рачун, имао си поврат стопостотно. Ми, на пример у повртарству, улог у хектар шаргарепе је 1.500 евра само за семе", истиче Молнар.
У борби против суше није довољно више подићи пластеник и заливати, већ примењивати и иновације за очување влаге у земљишту. У овом газдинству су из употребе избацили најлон, којим се покривала земља око усева и заменили га сламом.
"На најлону се искувава паприка због испаравања. Сад смо ставили сламу, сад лепо држи влагу, нема корова и тако мислим да ћемо овако да радимо да нећемо на паприку ставити најлон", рекао је Золтан Халаи, руководилац повртарске производње.
Пласман и рокови наплате су многим произвођачима проблем у сарадњи са великим маркетима. Зато су у газдинству Молнар где гаје поврће на 31 и по хектар одлучили да продају од куће по пословном моделу зелене пијаце.
Коментари