Димитровград: Како сачувати аутохтоне расе домаћих животиња

Није случајно што је Димитровград домаћин овог научног скупа, јер управо , тек неколико сточара изх овог краја, су чувари аутохтоних раса домаћих животиња. Стручњаци ветеринарског факултета у Београду покушавају да нађу модус како вратити сточаре на Стару планину и како их мотивисати да поново почну да чувају гентско наслеђе овог краја.

Професор Милан Малетић, продекан за клинички рад Факултета ветеринарске медицине каже да је очување аутохтоних раса, од којих је све потекло, на првом месту. “Мислимо на аутохтоне расе крава, оваца, па у крајњем случају и свиња и коза, је нешто што свака земља чува као највеће благо. На тај начин, конзервисањем гена, радом на унапређењу, односно репродукцији ових специфичних и врло мало захтевних раса, можемо умногоме унапредити сточарство, нарочито у пасивним крајевима, као што је Димитровград и околина”, наводи професор Малетић.

“Они имају много проблема. Прво што економски нису баш испалтиве те животиње, немају велику зараду. Друго, није организован откуп млека, односно сира, немају тржиште да продају и онда је проблем и око тога. Међутим, људи су и даље активни и они раде свој посао”, истиче професор Милорад Мириловић, декан Факултета ветеринарске медицине. Додаје да Влада даје лепе субвенције за оне који имају стоку, која је генетски потенцијал за развој овде. “Тако да се и на тај начин подиже број стоке и сточарство и мислим да је то јако добар пут да нешто направимо овде”, наглашава професор Мириловић.

Државне субвенције за чување аутохтоних раса домаћих животиња су изузетно мотивационе. Међутим, оно што је проблем овог краја, јесте што су села опустела старопланинска села, што је све већи број старачких домаћинстава и више нема оних породичних мануфактура, које би одржавали домаћинства. Управо ту треба тражити решење за очување биодиверзитета и аутохтоних раса домаћих животиња.