О очувању сточарства у причи из Малог Суводола

Ретко се последњих година у пиротском крају може видети стадо на испаши од неколико десетина оваца. Један од усамљених чувара ове традиције је Миљан Игњатовић из Малог Суводолаа.

Миљан Игњатовић, сточар из Малог Суводола код Пирота, каже. "Немам овчара, ја сам овчар, ја сам сенар, ја сам све. Док сам ја, биће оваца у нашој кући, после мене нема ко да настави."

Миљан се овчарством бави 30 година. Почео је са 10, 20 оваца, а сада има стадо од 80 грла сврљишке праменке. Некада су, каже, чували и пиротску овцу, али се одавно не гаји.

Миљан додаје: "Није ни рентабилна та овца, то је мала овца, јагњету треба 4 месеца да достигне 20 килограма. Док ове сврљишке муземо од априла месеца до октобра, и оне су нам исплативије овце."

Пре само пола века на Старопланинским пашњацима било је између 250 и 300 хиљада оваца, сада тек негде око 8 хиљада. Ако се нешто ускоро не промени, ови пашњаци остаће пусти."

Kако би се штета колико толико смањила, сточарима су понуђене разне субвенције из градског фонда за пољопривреду, који износи 56 милиона динара.

Видојко Панајотовић, помоћник градоначелника, објашњава: "Ове године смо увели нову меру, да ако неко из свог стада остави 5 јагањаца и више, да ми то финансирамо и да одређени број јагњади плаћамо. Услов је да се не смањује сточни фонд."

Очување сточарства у Јадранско - Јонској регији тема је и међународног пројекта, са посебним акцентом на аутохтоне расе које су поред генетичког и део традиционалног наслеђа.

Богдан Цекић, научни сарадник Института за сточарство, наводи: "Ако причамо о Пироту и пиротској праменки, њих има око 300 на територији целе Србије. Што се тиче буше, ње има нешто више, али је такође угрожена."

Марија Стојадиновић, Развојни бизнис центар Kрагујевац, каже: "Наука показује да заиста постоји директна корелација, директна веза између очувања пасторалног сточарства и аутохтоних раса, као и очувања биодиверзитета и заштите животне средине."

Сачувати и увећавати сточни фонд, требало би да буде приоритет. Уколико се то не догоди, неће бити ни сира, качкаваља, јагњетине, ћилима...свега онога по чему је пиротски крај вековима познат.