Бистрица код Петровца на Млави један од кандидата за најлепше село на свету

На овогодишњем конкурсу Светске туристичке организације Уједињених нација кандидати Србије су три села - Тршић, Рудно и Бистрицу. Причу о оном кроз које тече бистра вода, за емисију "Грађанин" снимала је Ивана Џамић.

Нетакнута, природа, воденице и река Бистрица, заштитини су знак истоименог села у Браничевском округу које је кандидат за најлепше село на свету. Упркос томе, налази се на листи седам најугроженијих локалитета културног наслеђа Европе.

Легенда каже да су имену реке кумовали цар Лазар и царица Милица који су јашући околним брдима застали да одморе крај бистрог потока. Ту се почетком 19. века, насељавају и прве породице које и само место назваше - Бистрица.

“Ја могу да вам кажем да је из Бистрице најмање људи на страни, да су људи остали поред огњишта да сачувају то наше што имамо овде, мало их је отишло у иностранство, вратило се наравно а и емоција према Бистрици је посебан осећај”, каже Горица Маринковић, председница Удружења „Воденичара и помељара".

Поједине породице, задржале су традицију својих предака, а најпознатији свакако су воденичари. Код Петровића воденичарски точак врти се већ више од века.

“Одрасли смо ту, много тога нас веже за воденице зато смо обновили, ту смо често, радимо око ње стално и то је то, да се живи од воденице је немогуће. - Шта теби значи воденица? -Не могу ја то да дефинишем, ту сам порастао у селу где је пуно воденица и мени је то саставни део живота”, каже воденичар Стефан Петровић.

Саставни део живота, воденица је и Мирјани Павловић која данас брине о једној од осам колико их је активно у селу.

На питање како изгледа један воденичарски дан и доручак Мирјана Павловић одговара: „Доручак обично буде сланиница, сира, пројица или погача и тако а уз то се пије нека ракијица, пивце и то. - Кажу да је проја која се направи од брашна са воденице посебна. Каквог је она укуса и у чему је тајна? - Не знам у чему је баш тајна, али проја из воденице јесте слађа јер на води се окреће камен.”

У својеврсном музеју на отвореном, налази се и воденица предака најпознатијег мештанина Бистрице, спортисте Драгутина Томашевића.

За њега кажу да је био бржи од воза, јачи од отрова и препрека на путу до циља. Први српски маратонац и учесник Олимпијских игара у Стокхолму 1912. године, Драгутин Томашевић рођен је у Бистрици и још један је заштитни знак овог села.