Ужице: Живот са МС-ом

Када јој је пре 14 година дијагностикована мултипле склероза, тридесетоосмогодишња Снежана, мајка дечака од десет и 14 година, видела је себе у колицима до краја живота.

“Живи се нормално, ја, хвала богу, сада се добро осећам, тренутно сам на некој имуно моделаторној терапији, то пијем, али се добро осећам и лепо ходам и немам неких проблема... Ја мислим да ме ограничава само што се тиче посла, јер не могу дуго да стојим и да дуго да ходам”, наводи Снежана Рогић Марић, из Ужица.

Педесетогодишња Ана више од деценије после дијагностиковања, радила је као професор биологије док је непредвидива болест, пре 7 година није везала за колица, али није клонула духом добро реагујући на последњу терапију.

“То је Окревус који примам на сваких 6 месеци, и то ми успори ток, али сад кажем, снагом воље и вежбама, физикалном терапијом покушавам да се подигнем из колица. Трудим се да не падам, трудим се да прихватим болест онако како јесте”, истиче Ана Пртењак, из Ужица.

Највећа подршка су једни другима окупљеним у удружење основано пре 22 године управо да помогне оболелима да прихвате своју болест.

“Овде код нас имамо те проблемске активности, радионице, ми сами организујемо, ако желимо излете и дружења и обележавање празника. Све оно што нам треба правна помоћ, ми имамо од институција овог града”, каже Драга Петровић, секретар Удружења мултипле склерозе Златиборског округа.

Слободан Грбић, члан Градског већа за социјалну политику из Ужица објашњава: „Приликом доношења свих стратешки важних докумената они су консултовани, они су у радним групама и телима и у суштини, они су људи који искуствено дају предлоге шта је то што може да се поправи.”

Доста је решених архитектонских баријера у граду, кажу Снежана и Ана, додајући да су оболелима од мултипле склерозе горући проблеми запошљавање и трајно збрињавање особа са инвалидитетом како би и сами дочекали достојанствену старост.