Јустинијана Прима: Царски град под Раданом открива тајне византијских градова

Царичин град је био један од највећих и најзначајнијих византијских градова. Налази се 30 километара од Лесковца и само седам километара од Лебана. Значајним улагањима држава му последњих година посвећује пажњу, а Народни музеј у Лесковцу ангажовањем сталних музејских водича привлачи све већи број посетилаца.

На природном узвишењу подно Радана, окружен двема рекама, у 6. веку живео је велелепни царски град. Његовим подизањем Јустинијан Први, један од највећих византијских царева, одужио се свом родном крају. Желео је да буде центар цивилне, војне, посебно духовне управе о чему сведочи 12 базилика.

„Јако је интересантно да је постао центар архиепископије овај град. Међутим, због тога што је град живео свега осамдесетак година због провале Словена и Авара центар цивилне управе је остао у Солуну у провинцији Илирик, али је архиепископ паралелно обављао и те цивилне послове“, наводи историчар Ђорђе Митровић, музејски водич на Царичином граду.

Откривање Јустинијане Прме траје 113 година, а на неколико хектара ће трајати још бар пола века. За оно време огроман, напредан град са око 8.000 становника, само 2.000 мање од Париза. Записи говоре о његовој лепоти.

„Прокопије из Цезареје који је утврдио и који је описао овај град као један царски град са изузетно лепим улицама, портицима, са изузетно лепим јавним грађевинама, било је занатских радионица, било је трговинских радњи, са рецимо хипокаус системима, што је подно грејање 6. века, са два јавна купатила“, наглашава Митровић.

Некада поплочаним улицама са тремовима и кружним тргом Јустинијане Приме дивећи се архитектури и комуналним решењима, попут аквадукта дугог 20 километара, ходе у ове празничне дане понајвише Лесковчани и њихови гости.

Однедавно добродошлицу посетиоцима жели водич упознајући их са важношћу археолошког локалитета надомак Лебана и легендама које у овом крају живе, од терме и доњег града до Акропоља са очуваним мозаицима, капителима и базеном за пијаћу воду.

„Другачији је однос према локалитету када чујете причу, када чујете вредност од кустоса, од музејских водича који то презентују на стварно један добар начин и оно што је добро они то могу да презентују не само на српском већ на енглеском и руском језику", истиче Небојша Димитријевић, директор Народног музеја у Лесковцу.

Уређен прилаз, ограда, видео-надзор, Визиторски центар „Теодора“ за предах и окрепљење, од прошле године Центар за посетиоце. Улагањима уз подршку државе, циљ је доћи до Унескове листе.