Крагујевац: Обнова Колонске капије

Колонска капија се налази у истоименом крагујевачком насељу и један је од симбола града који представља историјско -културно наслеђе из периода ране индустријализације Србије. Због неодржавања и неретких вандалских чинова почела је да пропада па је Завод за заштиту споменика културе Крагујевац урадио ревитализацију објекта.

Стара радничка колонија саграђена је у од периоду 1924 – 1931. године, представља насеље затвореног типа, се јединственим
урбанистичким остварењем у овом делу Европе. Овај део града се за кратко време претворило у варош са око 3000 становника са седамдесет барака и зиданих зграда у којима су живели радници и инжењери са породицама. У вечерњим часовима Колонска капија је затварана и одлазило се на починак.

"Постављена је због строге контроле која је постојала у старој радничкој колонији. У тој колони радника и инжињера
строга правила су морала да се поштују.,није било буке ,није било нереда", наводи Ђорђе Миловановић, историчар уметности у Заводу за заштиту споменика културе Крагујевац.

Крагујевац је у то време пружао је сигурност по питању посла и становања што је и био главни повод придошлима из ослобођених крајева Југославије и Европе.

"У то време била је планирана и изградња једног католичког храма у старој радничкој колонији пошто је православни био планиран за изградњу у насељу Палилула, тако да је било пуно Словенаца, Италијана, Хрвата доста Јевреја једна мултиетничка мултиконфесионална средина", наводи Ђорђе Миловановић, историчар уметности у Заводу за заштиту споменика културе Крагујевац.

Колонска Капија која више од 100 година стоји на улазу у тај историјски комплекс није одолела зубу времена, па је послата на
ревитализацију.

"Завршили смо сређивање самог натписа, чишћење натписа где се налази стари грб Немањића,средили смо стубове који су исто офарбани истом бојом као и сам натпис у црној мат оригиналној боји каква је била и пре сто година као и сређивање самих бетонских стубова
односно дела око стубова који су израђени од бетона који су истоветне боје", каже Предраг Вукашиновић, директор Завода за заштиту споменика културе Крагујевац.

У насељу се налазила и једина опстала зграда Соколане која је под заштитом државе, прети да се уруши па је Завод за заштиту споменика културе ушао у процедуру за припрему документације и решавање имовинско правних односа како би се урадила њена рестаурација.