Уочи ускршњих празника, расте продаја гљива

У време поста, знатно је већа потражња и продаја гљива. Слађана Андрић из Прњавора у Мачви, буковаче производи три године. Новац који је крајем прошле године добила на конкурсу Министарства пољопривреде ''Најдомаћин'' , уложила је у проширење производње.

Буковаче у гајилишту Слађане Андрић, расту као гљиве у природи после кише. Светлост, влажност и температура контролишту се од уношења засејаних џакова у објекат. За добар и сигуран род, каже, неопходни су иделани услови.

“Све је битно, они морају да имају светло упаљено преко дана. А ноћу је угашено светло. Морамо да им влагу прилагодимо како њима треба од 80 до 96% обично је тако. Вентиланциони систем мора да ради нон-стоп. Да би имале услове као у природи. Од како смо проширили производњу, имамо доста посла”, објашњава Слађана Андрић из Прњавора.

Знање стечено на обуци за узгој, применила је на свом газдинству. Буковаче је почела да производи у 50 џакова, сада их има 900.

“Већ смо довели на тај ниво, капаците који засејемо, све никне. У почетку је и било проблема, било је и џакова који нису ницали, ово је сад добро.

Како сте се прилагодили, коју сламу користите? Користим сламу од пшенице, водимо рачуна од кога набављамо, јер не сме да буде прскана секатором, то мора да буде од познатих људи. Па она морамо да заштититмо сламу, не сме да кисне. Да нам стоји у складишту, то су неки предуслови, јер ако је покисла слама, ако је прскана, не може да никне гљива”, каже Слађана.

У време поста, потражња за гљивама три пута већа. Осим трговинских ланаца, продаје их и на кућном прагу. У производњу је укључена цела породица.

“Засејавање је највећи проблем, јер тад не можемо ми то породично да урадимо, морамо да ангажујемо још неке жене, тако да има ту комсиница које дођу, помогну. Обично осморо ради засејавање. Бере се у више наврата. Свака тура има пет турнуса, има пет брања. Али то није одједном, у један дан брање, то брање одређујем ја сама. Али, паковање у стиропор тацне, ту ми треба помоћ. Ту се ангажујемо ми како породица”, додаје Слађана.

Буковаче је најтеже произвести лети када су високе температуре. Слађанин план је да до краја године, производњу прошири на 1.500 џакова. Мицелијум буковаче сеје се у џакове напуњене сламом. После месец дана стиже први род. На једном џаку уберу, до два килограма плода.