Читај ми!

Чувари затвора, пешачењем до Острога, прикупљају помоћ за лечење болесног дечака.

Седам припадника Службе за обезбеђење Окружног затвора у Београду и један припадник Министарства унутрашњих послова кренули су пре неколико дана пешице на пут до манастира Острог у Црној Гори. Са њима пешачи и Анастасија Вујић, студенткиња Факултета организационих наука, која се хуманитарним радом бави од тринаесте године. Овим чином желе да помогну у прикупљању средстава за лечење дечака Немање Љутића.

21. марта, из манастира Раковица, кренули су пешице на хумано ходочашће дуго 440 километара. Дневно,,сложно и мотивисано, препешаче и до 50 километара. До манастира Острог са једном жељом и мотивом, како кажу, да помогну лечење осмогодишњег Немање Љутића. Дечак болује од субакутног склерозирајућег паненцефалитиса, насталог као последица директне инфекције морбилама. Има вишеструке здравствене проблеме и непокретан је. Новац за лечење и терапије прикупља се преко хуманитарне фондације.

Марко Митић, командир у Окружном затвору у Београду, каже: "Тежимо ка томе да то буде нека традиција, да и наредне године неко од нас крене на овај свети пут и да тако скупи новац за неко дете. Имамо повреде али корачамо даље, не обраћамо пажњу на то, лечимо се успут, мажемо неке креме. Циљ нам је да дођемо до Острога и да се помолимо светитељу за Немању Љутића.."

Ништа им, наводе, не стоји на путу ка циљу. Храбро подносе повреде и умор. Ходају и ноћу. Свуда наилазе на гостопримство.

Владица Митић, Интервентна јединица 92  у Београду, објашњава: "Где год да смо пролазили, верујте ми, од места Лазаревца, ево дошли смо до Лучана, људи су стајали, нудили помоћ, смештај, храну, финансијску помоћ, где да уплате новац. Стварно, за овај крај овде, немам речи, стварно су нас испоштовали максимално.".

Неки од чланова овог тима већ су прошле године пешачили до Острога, за лечење девојчице Анастасије Зафировић. Филип је, на дан поласка на пут, постао отац, добио је сина, али није одустао од поласка на пешачење.

Филип Смоловић, командир у Окружном затвору у Београду, каже: "Добио сам принову, мало ми је тешко, искрено, због тога, мало ми је теже што нисам с њим, али ето. Чак сам му и име дао по нашем свецу Василију. Прикључио сам се у нади да жемо помоћи малом детету, малом Неци да живот проживи лакше и да се избори са том тешком болешћу, са пар колега, пар храбрих колега. Пут је мало тежак али гурамо, имамо повреде али биће све како треба."

Више од 80 одсто новца за Немањино лечење је прикупљено.Учесници хумане мисије надају се да ће овим гестом помоћи да се прикупе сва средства.

 

 

среда, 26. март 2025.
12° C

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса