Дан особа са Дауновим синдромом

Данас је Светски дан особа са Дауновим синдромом, са којим се роди једно од 1100 деце. Званични регистар код нас не постоји, а процена је да у Србији има око 3500 особа са Дауновим синдромом. На овај дан, подсећање на прихватање, толеранцију, омогућавање боље интеграције у друштво.

Kарактеришу их осмех, искреност, срдачност. Са родитељима се редовно окупљају у нишком Удружењу "Даун".

Милица Стојановић, из Ниша, каже: "Дружимо се, пијемо кафу, слушамо музику."

Нишлија Милош Стаменковић, додаје: "Шта ти сам можеш код куће да урадиш? -Све, конкретно усисавам, бришем прашину, све."

Највише је проблема око прихватања у друштву и око запошљавања. Удуржење настоји да им обезбеди ангажовање.

Маја Златковић, секретар Удружења „Даун“ у Нишу, објашњава: "Дошли смо на идеју да отворимо радни центар, штампарију, изаду фотографија, нешто што би било примерено и безбедно."

Надају се и доношењу закона који би родитеље препознао као неговатеље.

Лелица Богдановић, мајка особе са Дауновим синдромом, наводи: "Да имамо бар нека права као хранитељи. Јер целог живота смо посвећени деци, не чувамо их 24 него 48 сати."

Време за посао и неке друге обавезе, родитељи добијају кроз услугу дневног боравка за децу и одрасле са различитим сметњама, у установи "Мара".

Марина Миланов, дефектолог у Центру за пружање услуга социјалне заштите "Мара" у Нишу, каже: "За породицу, ово је место где могу да оставе своју децу, да буду сигурни да су збринути. Овде се трудимо да подигнемо квалитет живота корисницима кроз разне активности и едукативне радионице."

На дужи период, укупно 45 дана годишње, деца могу боравити у овој установи у оквиру услуге "Предах родитељству". Време за лечење или одмор родитељи могу да обезбеде и кроз услугу повременог хранитељства преко Центра за социјални рад.

Сања Сретић, из Центра за социјални рад у Нишу. додаје: "Где они могу 60 дана на нивоу године да користе и бригу о детету препусте сродницима са којима је дете емоционално блиско."

И у Ваљеву, у дневном боравку, стручњаци раде са особама са Дауновим синдромом. Запажају да су веома креативни.

Милица Жунић, дефектолог у Дневном боравку у Ваљеву, објашњава: "Ми само треба да пратимо њихова интересовања и да их у том смислу подржимо, да они искажу те своје талнте на прави начин."

Бојана Ивановић, из Ваљева, додаје: "Волим да се дружим, да правим дружење, пријатељство."

Иако су им родитељи највећи ослонац, добродошла је и помоћ личних пратилаца којих би, кажу, требало да буде више.