Донатор бубрега - пријатељи из школских дана

После само два месеца од операције у Турској, када су сусретом по изласку из анестезије задивили и особље клинике и свет, два друга, поново у завичају, у својој Мачви, у омиљеном локалу, уз кафу. Синиша здрав, коначно без болова, Бранко пуног срца због одлуке да му дарује бубрег.

Бранко Ђаламић, донор из Богатића, каже: "Осећам се одлично, што се тиче здравља и свега, све је супер, а одлуку бих донео исту, без размишљања. После свега што смо прошли, доживели, и лепог и ружног и болног, исто бих урадио, без размишљања. Осећам се испуњено и срећно и, наравно, да је вредело, када је све успело, када је мом другу добро.

Синиша Новаковић, из Kлења, додаје: "Не знам шта бих рекао. То је човечански од њега да свима пренесе ту поруку да тако треба свако да уради.
Наравно да је то нови живот. Заборавио сам све. Заборавио сам дијализу, заборавио све, значи, сасвим сам други човек."

Уз преводиоца и стручни тим, Бранко и Синиша имали су подршку од обе супруге. Сања и Славица дане су проводиле у клиници.

Славица Новаковић, Синишина супруга, објашњава: "Тешко је, прво, имали смо тамо много и компликација и свега, ја сам била дуже, Сања је дошла после мене. Једно време била сам пратилац обојици. Тешко, напорно, Синиша је ишао тамо и на дијализу, њихова дијализа је много јача него наша, па је лошије подносио, Срећом, Бранко је био ту. Нас двоје смо пратили све то.

Е, кад смо дошли овде, то је неверица. Прво, Синиша без катетера за дијализу, без оног централног венског преко кога је примао терапију, то је њима ново. Неверица, за релативно кратко време, за два месеца од операције, вратили смо се неком нормалном животу."

Бранков подвиг задивио је многе. Људи га препознају у таксију и често га запиткују о томе.

Славица Новаковић, Синишина супруга, каже: "Гест вредан дивљења, требало би људи да се угледају на њега. Наравно, наша држава мора да препозна прво то да промени закон, да то може и у Србији да се ради."

Бранко Ђаламић из Богатића, наводи: "Порука би била да сви ми то носимо у себи, такву хуманост и не треба ниједног момента да размишљамо, треба да донесу одлуку као и ја и да некоме помогну да наставе да живе нов живот, као мој друг Синиша сад."

Синиша Новаковић закључује: "Сад смо браћа, више нисмо другови, сад смо браћа."

Бранко и Синиша сада имају по један исти бубрег, али и накит који су добили од Синишине мајке-симбол захвалности и трајног пријатељства.