Заљубљеност у слагалице за одрасле

Kада су Марко и Сара добили бебу, у њихову кућу уселиле су се нове играчке, али се нису одрекли својих пузли које посвећено слажу и урамљују годинама.

Марко Стојановић о томе каже: "Kао спортским тренерима, играње је саставни део наших живота, не само кроз физичку активност већ и кроз друге различите игре. Веома је битно да чувамо дете у себи. За нас игра доноси ефекат опуштања, радости и то је после напорног дана нешто где се ми повезујемо као породица, а наравно и са пријатељима кад имамо времена."

Сара Стојановић Железник, додаје "Пузле слазем од када сам била мало дете, састављање слагалица ме опуста. Волим изазове, значи тешке слагалице. Од кад имамо малу бебу, саставијамо мање, немамо времена и наравно плашимо се тих малих делова да их случајно не поједе."

Лара је прерасла играчке али не и дијамантске мозаике које је недавно открила. У зависности од величине, израда једне слике може да траје од дванаест сати до две недеље, што значи да изискује много стрпљења.

Лара Брацановић објашњава: "Ове слагалице сам открила тако што сам добила једну за поклон за нову годину. И нисам могла да ишчекујем, тако да сам се баш рано пробудила и радила два дана непрекидно, и онда сам се много заљубила и ово ми је нека седма слика коју радим сад."

Ове мозаике на српско тржиште донела је породица из Русије, са циљем да сваки човек може да направи једно мало уметничко дело. Раст тржишта игара и сличних хобија за одрасле је константан последњих деценија у целом свету.

Алексеј Бунтуш, директор и власник "Варвикас Србија", наводи: "Ови производи сами по себи говоре о томе да у земљи постоји развијена средња класа. У питању су производи за одрасле којима је преко главе мобилних телефона, који не желе да им деца цео дан проводе уз таблете и друштвене мреже, уз серије. Ови производи су намењени управо људима који желе да растерете главу, да створе нешто својим рукама, да добију инспирацију и да се добро проведу радећи нешто креативно."

Психолози тврде да је дошло до промене онога што се очекује од одраслих. Бити одрастао, некада је значило искључиво рад, решавање проблема и животних питања. Данас су слободе веће, па самим тим и слобода играња.

Весна Гардашевић, специјалиста медицинске психологије, каже: "Ако се играмо умерено, игра може да допринесе да научимо да решавамо проблеме, да имамо неко стратешко решавање проблема, разведеног дивергентног мишљење, како кажу психолози. Дакле, игра умрежава људе, игра спаја људе и то је онако да нас испуњава у неки социјални контекст играња јер често играмо у пару игрицу."

Током играња лучи се хормон ендорфин који утиче на наше задовољство и осећај среће, што растерећује од стреса, сматрају стручњаци. Зато је играње одраслих у брзом 21. веку веома пожељно.