Положај особа са инвалидитетом у Пожеги

Kућа од седамдесет пет квадрата, коју је купила Француска народна помоћ у Пожеги, седиште је Друштва за дечију и церебралну парализу. Kажу да без подршке локалне самоуправе не би успели да реализују све активности, али није било лако да дођу ни до стручног особља.

Љиљана Словић Савић, председница Друштва за дечију и церебралну парализу општине Пожега, каже: "Постоје људи који једноставно немају емпатију према инвалидима, иако су завршили ту струку. Рецимо, медицинске сестре, није свака за тај рад. Неке медицинске сестре одбиле су тај рад, имајући страх од те деце. И мени је то разумљиво, неки људи просто не могу да поднесу или не могу то да одраде, али увек се нађе неко ко има емпатију, специфичан је рад. Нимало није лак али просто, овај посао морате да волите да би га радили. Овај посао се ради срцем."

Са тим је сагласна и Сања Јовичић из Ариља, која у Пожеги примењује стечена знања као дефектолог у професији за коју се животно определила.

Сања Јовичић, дефектолог, објашњава: "Пошто је Пожега тако организована да не постоји више удружења за помоћ и боравак деце са сметњама у развоју или инвалидитетом, укључили смо све структуре инвалидитета и сметњи. Организујемо се тако да се свако укључи у складу са својим могућностима и способностима, како бисмо имали једну целину и да будемо једна мала заједница."

Лиљана Словић Савић, додаје: "Ово сад све добро изгледа, али понекад буде јако велики број деце, тако да нама фали још једна просторија. То је тај дневни боравак, што је инвестиција од око двадесет хиљада евра."

Упркос одличној сарадњи с општином, привредом и подршци коју имају од Пожежана, ипак постоје одређене баријере за живот особа са инвалидитетом.

Љиљана Словић Савић, наводи: "Оно што је проблем у граду су баријере. Ево, сад треба да организујемо, ми као представници републичког савеза, шаховски турнир. Једино што имамо је тај хотел. Лифт има, али у лифт једва стану колица, са померањима неким уским. Kупатила нису баш по стандардима за инвалиде, али ајде да се сналазимо, инвалиди се увек сналазе".

Олакшан приступ за особе са инвалидитетом постоји у градској галерији Kултурног центра, згради суда, Дому здравља, али не и у многим другим важним објектима. Упркос томе, истичу да је најважнија инклузија у свим сферама друштва у локалној заједници, без било каквих баријера или предрасуда.