Како спречити вршњачко насиље и његове последице?
Тринаестогодишње дете, које је било жртва вршњачког насиља, недавно је покушало самоубиство. До каквих последица може да доведе насиље над децом проверавала је колегиница Јелена Мариновић у Центру за социјални рад у Нишу.
Било да је реч о фиизичком насиљу које и њауочљивије, или вербалном, дигиталном, свакако оставља последице нарочито када су жртве деца. О томе је говорио педагог Милан Миленовић из Центра за социјални рад у Нишу.
- Колико често ви срећете са насиљем над децом, односно вршњачким насиљем, и који су начешћи облици насиља?
“Нажалост, у последње време је све већи број пријава насиља и оно што је чињеница да је све заступљеније дигитално насиље, вербално и психолошко, које неретко зна да пређе и у облик физичког разрачунавања односно физичког насиља. Оно што је чињеница је да је све заступљеније дигитално насиље преко друштвених мрежа у оквиру група кроз стигматизацију, исмевање и друге видове психолошког насиља које је заступљено међу вршњацима”, каже Милан Миленовић.
- Какве последице то оставља по дете жртву насиља?
“Ако говоримо о физичком насиљу, уначи санирање последица физичког насиља је у домену здравства, али су често мање видљиве, али теже психолошке последице било ког трпљења насиља. Свако насиље над дететом представља један вид трауме која може оставити дуготрајне последице у смислу континуираног страха, губитка самопоуздања, осећаја беспомоћности које дуготрајно утиче на све аспекте дететовог функционисања. Последице могу бити затварање у себе, избегавање социјалних контаката, развијање одређених страхова који уколико нису благовремено препознати и третирани могу да оставе неке дуготрајније последице, може доћи до аутодеструктивног понашања, и то су све последице које се могу јавити”, објашњава педагог Милан Миленовић из Центра за социјални рад у Нишу.
-Колико дуго оне могу да трају?
“Кажем, то је све ствар индивидуалног случаја, од зависности од капацитета детета, од мреже сарадника и мреже подршке коју дете има како би се превазишло, а, кажем, основно и примарно јесте осигурати безбедно окружење, то јест, заштиту детета од било ког другог вида насиља”, наводи Милан Миленовић.
Таква стања и одрасли тешко могу да превазиђу, деца поготово. На какав вид подршке они могу да рачунају?
“Апсолутно, када говоримо о Центру за социјални рад део рада је индивидуални рад са дететом на јачању и пружању психолошке подршке, а други део је рад са одраслима, било да су родитељи, било да су васпитно -образовни радници, било да је здравствени систем, а то је на планирању заправо те подршке и стварању сигурног окружења. Тај индивидуални рад заснива се на јачању тих личних капацитета на превазилажењу трауме, на разумевању трауме од стране детета, а онај други део је рад са осталим системима на заустављању насиља и стварању тог безбедног и сигурног окружења за дете”, наводи Милан Миленовић.
За 21 месец националној платформи „Чувам те“ пријављено је више од шест хиљада случајева насиља које укључује децу.
Коментари