Како је хуманитарац из Лознице истрчао маратон у својој кући

Тачно пет сати и 50 минута требало је Александру да у кругу од дневне собе преко ходника до улазних врата истрчи маратон. До сада је трчао од Лознице до Острога, Хиландара, Румуније, Бугарске, Белорусије и Крфа, али је овај изазов, тврди, био је међу најтежима.

"До сада сам истрчао преко 7 хиљада километара у хуманитарне сврхе, али могу да кажем да овај маратон могу да сврстам у најтеже до сад. Овај маратон није био толико тежак физички колико психички, јер није мала ствар истрчати 42 километра у кругу од 26 метара", истиче Александар Кикановић, из Лознице.

Иако су пријатељи навикли на његове екстремне подухвате, овакву идеју, кажу, нису очекивали. Зато су долазили да се лично увере.

"Долазио сам пар пута код Кикана, јер ми је било просто невероватно да ће у кући да истричи 42 километра да се уверим у тај његов маратон”, каже Момчило Матић, из Лознице. И додаје: „После неких 20-ак километара што је истрчао рекао ми је да му се чини да му се и врата сужавају. Кикан је иначе добар човек, великог срца."

Познат као велики хуманитарац који је и поред своје тешке животне приче увек трчао за друге, овај кућни маратон прешао је као тренинг за нове акције.

"Када сам остао без родитеља и без посла били су ту добри људи да ми помогну и да ме усмере правим путем. То ме је мотивисало да ја кроз своју причу, своје маратоне помажем болесној деци. До сада сам сигурно прикупио преко неких 170 хиљада евра кроз моје трчање и послао сам многу децу на лечење", истиче Александар Кикановић, из Лознице.

Осим амбијента у ком је трчао, последњи маратон памтиће и по избору обуће - уместо у патикама овај пут је 42 километра истрчао у вуненин чарапама.