Лош квалитет ваздуха у Kраљеву

Нажалост, већ традиционално јануару говоримо о лошем квалитету ваздуха широм наше земље. У врху листе по загађењу је и Kраљево, где је од 29 јануарских дана, само пет било без прекорачења граничних вредности загађујућих честица.

Да је ваздух загађен Kраљевчани осећају, а неретко и виде. О томе кажу:
- Осетиш ујутру маглу велику, после се спусти, шта знам. не осећам ништа посебно, али чујем да има, да је мало загађен.
- Мало, мало па бежим у село где је чистији ваздух. Иначе загађен је доста.
- Осећа се смог у ваздуху, поготово у вечерењим часовима. Прилично је тешко отворити прозор на кућама. Тако да мислим да би неке службе могле да се млао више позабаве тиме.

Само пет јануарских дана просечна дневна концентрација ПМ10 честица, које без препрека улазе у плућа, није прешла границу која дели прихватљив од загађеног ваздуха. А граничне вредности прелазила је и концентрација ПМ 2 честица и азот диоксида. Дуготрајно излагање таквом ваздуху, каже Светска здрваствена организација, може да узрокује болести срца и крвотока, дисајних путева, појаву карцинома. Проценили су да је само 2019. загађење ваздуха изазвало прерану смрт 4.2 милиона људи широм света.

Владимир Савић из Завода за јавно здравље у Kраљево, објашњава: "Сада постоји могућност и да се на сајту сепа.рс грађани у реалном времену обавесте о квалитету вазудха у граду Kраљеву. Значи, када имамо вишеструко прекорачење вредности свакако треба предузети мере непроветравања просторија, нарочито у јутарњим и вечерњим сатима, без рекреативних активности на отвореном, као и коришћење, односно употреба адекватне треапије за хроничне болеснике и наравно, усклађивање свих активности у том тренутку са стањем квалитета ваздуха."

Прошле године, 55 дана је ваздух у Kраљеву био загађен. Због повољнијих временских прилика боље него 2023, али и даље лош податак јер се прихватљивим сматра када је до 35 дана са прекораченим вредностима загађујућих честица. То што готво сви проблеми почињу и завршавају се са грејном сезоном, кажу упућени, говори да су индивидуална ложишта највећи проблем.

Владимир Савић, из Завода за јавно здравље у Kраљеву, додаје: "Погрешно је то што се користе углавном угаљ лошег квалитета, али и дрвна грађа која је свеже посечена. Значи, у неким земљама практично постоји забрана прометовања дрвне масе која је посечена у току те године."

Док се не уложе већи напори у решавање вишедеценијског проблема, грађани могу само да се уздају у повољне временске прилике. А пут до бољитка биће и тежи, јер се у развијеним земљама додатно смањују граничне вредности преко којих се ваздух сматра загађеним.