Још једно злато шабачког кајакаша Милана Ђенадића

Прослављени шабачки кајакаш и светски шампион, Милан Ђенадић, увелико тренер најбољих у земљи, и у петој деценији није спустио такмичарско весло. Прошлу годину памтиће по још једном злату, и то на Првенству света у мастерс категорији у Пловдиву.

"Kајак је моја породична прича, начин живота и радост", каже Милан Ђенадић, синоним за овај спорт у Шапцу. Вишеструки је освајач светског и европског трона, данас тренер који, готово четири деценије, брани боје свог клуба на Сави. Такмичи се и као ветеран, а последње злато на светском прственству у Пловдиву, са Жељком Илићем у двоседу, победа је која га посебно мотивише.

Шампион из Шапца о томе каже: "Сами ти ветерани који се такмиче, 35 година плус, или су завршили своје спортске каријере, или су још малчице активни. У сваком случају, кајак је веома суров, тежак спорт, да би се ти сад озбиљно бавио њиме после 40-те године. Јака конкурениција - светска. Међу неких 40 - 50 посада из целог света, ти уђеш у финале, међу 9, и освојиш злато. И онда ти свира химна, једна ствар, фантастична, нема шта!

Ђенадић тврди да без срчаности и велике жеље, нема врхунског резултата и сећа се како је са седам година ушао у чамац, издржао успомене и падове и постао најбољи на планети, у много скромнијим условима.

Милан Ђенадић присећа се тих временс: "У том периоду све се сводило на ентузијазам, личну борбу са самим собом, и жеља за доказивањем. Данас се то, на жалост, код данашњих генерација прилично изгубило. Тешко је, сви се нешто сабирају, одузимају, сви нешто гледају да ли им је то сада исплативо, да ли ће успети. Питају се шта ако не успеју? Онда сад имамо и психологе који долазе на ред да раде са тим такмичарима. Да покушају да их одрже у спорту, да покушају да побољшају њихове перформансе."

Kао златна медаља, каже Милан, сија и признање за најбољег тренера, јер са пуно посвећености тренира младе у прослављеном клубу "Зорка Шабац", где је трофеје тешко набројати. Деци је као трећи родитељ, јер их уз спорт учи о лепом понашању, дисциплини, здравој исхрани.

Милан Ђенадић о томе каже: "Децу, младе такмичаре, адаптирамо да науче у тој почетној фази
припремног периода да долазе на тренинг, да спакују ствари, да се добро врате, да се опораве а тек касније долази то неко дозирање оптерећења, кад они, да кажем, савладају тај један левел. Најважније је дружење, када се сви окупе, када дођу родитељи, на рецу, у природу."

Ђенадић је одрастао у кајакашкој породици, али је створио и своју. Све три кћерке су кајакашице. Најмлађа Софија, олимпијска је нада и државна првакиња.

Софија Ђенадић, Миланова кћерка објашњљвљ: "Значи ми много, мало је нас који имамо такве родитеље и значило ми је и кад сам била мања Надам се да ћу и ја имати још веће резултате него он."

"Спорт се свакодневно развија. Са децом се сада ради много студиозније", додаје Милан Ђенадић, који предводи и Спортски савез града. Задовољно прича да је Шабац препун спортских легенди, јаких колектива , нових нада и спортских објеката. Није лако али је, каже, част.