Златиборске цркве-брвнаре

Сеоски  мајстори градили су их од дрвета, уклапајући делове, складне и  скромне, најчешће крај гробља, склоњене од погледа и Турака.Сеоски  мајстори градили су их од дрвета, уклапајући делове, складне и  скромне, најчешће крај гробља, склоњене од погледа и Турака.

Зорица Златић Ивковић, историчарка уметности, објашњава: "Kада су претиле опасности некој цркви, они би је за једну ноћ расклопили и преместили на неко друго место, објашњавајући турским властима да су цркве саме прелетеле, или да су их виле пренеле. Наравно то је врло често те цркве и спасавало."

Најмању, од свега 12 квадрата, цркву из Kућана под Муртеницом, сачувало је, каже легенда, што је случајно “прелетела“ на агино имање. Доброселичка црква Светог Илије је црква хајдучица. Осим, већ на први поглед складне грађевине, сеоског мајстора Митра Удовичића, занимљив је и иконостас, дело Алексија Лазовића и царске двери Јанка Михаиловића Молера. Црква у Јабланици из 19. века, такође је на месту некадашњег храма. Kрај ње су сачуване трпезе, собрашице, које су градиле фамилије из тог краја, да поставе софру и приме госте у време црквених сабора. Два, до пре коју деценију манастира у рушевинама, Увац и Дубрава, сада су места на која се радо иде бољим или за Увац лошим макадамом.

Драгиша Милосављевић, историчар уметности, руководилац обнове манастира Увац каже: "Све је било зарасло, све је било у шуми, осим једног малог свећњака где су палили свеће, и неке форме ограде. Увац је једно мало чудо, можда зато што је обновљен у веома тешким временима. Радови су почели 1994. трајали до 1998. када је манастир предат Српској православној цркви. После 3 века од како су га Турци спалили, захваљујући сну и нади једног човека, оца  Данила, и помоћи добротвора, манастир Дубрава са две цркве поново је заживео и добио све обрисе духовног места, скровитог као у гнезду у меандру реке Увац.