Врање: Борба против трговине људима

Без докумената, новца, заштите, сами, лак су плен на мигрантском путу где их вребају бројне опасности. Обећавају им сигуран превоз до већих градова, посао и тако постају жртве. У Србији је са радним дозволама око 100 хиљада странаца, али има, наводи удружење Атина, и оних без папира.

"То значи да су домаћи послодавци те људе практично експлоатисали у нашој земљи, у нашим градовима, селима, тако што су их приморавали да раде ван радног времена, да раде седам дана у недељи, одузимали су има документа и дозволе и практично су их стављали у ропски положај", наводи Јелена Хрњак, Удружење грађана Атина.

Механизми за идентификацију жртава су бројни, али је проблем утврдити кривично дело трговину људима.

Бојана Накић Ђорђевић, из Удружења грађана Атина истиче да је проблем што се кривично дело трговине људима некад не препознаје или преименује у нека друга кривична дела, тако да чак иако Центар за заштиту жртава трговине људима неку особу идентификује као жртву у судским поступцима не мора нужно да дође до судског поступка и до завршетка тог процеса.

Жртва трговине људима може бити свако, без обзира на пол и године, а најрањивије су жене и деца.

"У једном тренутку смо имали велики број деце која су просила не само у центру града већ и код Слободне зоне и том приликом је први налог био да ли се ради о организованом просјачењу или је и даље просјачење као и претходних година за потребе своје породице. Тако да је то био налог вишег јавног тужиоца, а полиција је имала обавезу да то испита“, наводи Данијела Милосављевић, већница за социјална питања у Врању.

Беба Каначки, из Локалне мреже за борбу против трговине људима у Врању истиче да у овој години немају забележен случај у Полицијској управи Врање када је у питању трговина људима. Додаје: „То наравно не значи да нисмо све идентификовали и управо из данашњег и рада током целе године снаћићемо и смоћићемо снаге да у том делу идентификације учинимо много више."

Црвени крст едукује волонтере, вршњачке едукаторе, који раде са децом предшколског и школског узраста.

"За предшколску децу преко различитих сликовница, радионица, деца се упућују у сам вид и појам трговине људима, а за децу старијег школског узраста постоје такође стардандизоване радионице преко филмова, видео клипова прилагођених њиховом узрасту", каже Сања Димић, стручни сарадник у Црвеном крсту у Врању.

У ланцу трговине људима најчешће се жртве врбују путем друштвених мрежа.