Подршка менталном здрављу младих – национални програм "Хеј, ту смо"

Истраживања Кровне организације младих показало је да се, од пандемије Ковида 19, ментално здравље младих изузетно погоршало. Половина испитаника изјаснила се да је осећала умерене до тешке симптоме стреса и депресије, а 60 процената њих, да се суочава са анксиозношћу . Овај програм је значајан због тога што пружа знања и ресурсе у борби са менталним болестима младе популације.

"Показало се да су млади веома заинтересовани за тему менталног здравља и да желе о томе да разговарају, као и родитељи и стручњаци. Понегде се показао изостанак ресурса да се то уради на адекватан начин, тако да је наш циљ заправо сада да видимо који су то ресурси неопходни, јер благовремено и правовремено реаговање на одређене проблеме менталног здравља, чува благостање, чува животе, а и ефикасније је него кад се проблем решава у поодмаклој фази", рекла је координаторка програма при Омладинском савезу младих, Славица Ранисављев Ковачев.

"Када је о овој теми реч, још увек постоји велика стигма у друштву. Врло често, и млади и њихови родитељи мисле да је то израз слабости па се не обраћају за помоћ на време. Поред тога, постоји та ауто стигма да сви проблем са менталним здрављем доживљавају као личну слабост. Оно што, кажу, да их највише мучи је притисак који стално осећају због свега", рекла је рекла је Светлана Алексић.

Додаје да живот у виртуелном свету намеће неке захтеве које они можда не могу да остваре и диктирају тај терор среће, терор доброг изгледа, због чега се често осећају тужно, депресивно. Толики боравак на друштвеним мрежама доводи до још једног проблема усамљености.

"Адолесценти истичу да у породици врло мало разговарају са родитељима, или готово уопште. Ја разумем да сви радимо и да смо заузети, али ово је веома важно и мислим да ћемо морати да проналазимо начин како да родитеље што више укључимо", рекла је Светлана Алексић, психолог и члан Тима за ментално здравље Крушевца.

Психијатар и председница Тима за ментално здравље Крушевца, Драгана Баришић, о овој теми каже: "На срећу, ми као град имамо и дечијег психијатра који се бави овим проблемима, тако да није срамота отићи и код психолога а, самим тим, ако је потребно, и код дечијег психијатра. Важно је да се препозна да је некоме потребна помоћ и да је затражи на време, да не дође до било каквих лођших ситуација."

У Крушевцу је током ове године организовано десетак изузетно посећених трибина и радионица намењених средњошколцима и њиховим родитељима. Иако се овај програм сада завршава, простора за едукацију има, па најављују да ће се са активностима на нивоу града наставити и наредне године.