Наивно сликарство: Србија прва европска земља која ће у Унесков регистар уписати културно наслеђе националне мањине

Почeтком децембра у Парагвају ће бити заседање комитета за нематеријално наслеђе Унеска, где ће на листу светске баштине бити уписано ковачичко наивно сликарство. Србија је прва земља у Европи која ће уписати културно наслеђе једне националне мањине.

Више од 80 година ковачичко наивно сликарство одушевљава поклонике уметности широм света и заслужено ће се наћи на Унесковој листи. Шездесеттроје сликара стварало је током претходних деценија, почевши од Мартина Палушке и Јана Сокола, до данас. Сама процедура трајала је две године, а предлагачи су општина Ковачица, Дом културе из Падине, Галерија наивне уметности и Галерија „Бабка".

„6.12., тачно у 12 часова и 24 минута, по задњој најави, биће проглашено ковачичко наиво сликарство као нематеријално благо на репрезентативној листи Унесковој. Наравно да нам је част и да се захваљујемо превасходно предлагачима", истиче Ана Жолнај Барца, директорка Галерије наивне уметности Ковачица.

„Сама чињеница да се једна таква институција, као што је Унеско, заинтересовала и показала неко знање, љубав и намеру заштите овог што ми радимо, а ја мислим да је то вредно, то ми даје велики подстицај, како мени, тако верујем и свим мојим колегама", каже Штефан Варга, сликар наиве из Ковачице.

„Видљивост ће бити много већа. Свуда што је уписано на листу Унеска много више туриста долази. Јапански туроператери, где виде да је Унеско, то је њима гарант уписано. Ми смо прошле године имали седам и по хиљада америчких туриста. Мислим да ће се то много више повећати", објашњава Павел Бабка, Галерија „Бабка".

И друге националне мањине у Србији могле би да имају своје кандидате за Унескову листу, као што су хрватске слике и предмети од сламе.

„Оно по чему смо тренутно најпознатији су тамбуре и тамбурашке праксе, жетвене свечаности Дужијанаца, карактеристичне за Суботицу, сламарство, шокачко певање у Бачком Моноштору и друго", наглашава Сенка Давчик, Завод за културу војвођанских Хрвата.

„Румуни имају традицију што се фанфара тиче. Од 1910. без престанка постоје фанфаре у насељеним местима. То су биле са толиким успехом, да су на пример у другом светском рату пратиле југословенску војску свуда", наглашава др Трајан Качина, потпредседник Националног савета Румуна.

Овај значајан догађај допринеће да се ковачичко наивно сликарство још више популаризује и, што је најважније, очува и у будућности.

 

 

 

четвртак, 28. новембар 2024.
10° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње