Ваздух у Нишу - лош, нездрав, опасан

Са почетком грејне сезоне, ваздух у многим градовима у Србији је лошијег квалитета. У Нишу је котларница Универзитета, један од највећих загађивача, прешла на гас, али је квалитет ваздуха у том граду и даље лош. Топлана је расписала тендер за фирму која ће мерити загађење.

Лош, нездрав, па чак и опасан. Тако се у Нишу најчешће оцењује квалитет ваздуха од почетка грејне сезоне. Стручњаци подсећају да су најопасније ситне честице, величине 2 и по микрона, које улазе у крвоток и могу да изазову озбиљне проблеме.

“Оно што ми бележимо ових дана је повећани број пацијената са бронхијалном астмом, са погоршањем хроничне опструктивне болести плућа, управо због тих малих честица, а свакако не треба занемарити и киселе оксиде који најчешће настају сагоревањем дизел горива из аутомобила”, каже Саша Јовановић, пулмолог.

Зато се препоручује избегавање физичке активности на отвореном, затварање прозора, па чак и ношење заштитних маски у неким деловима дана.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине ваздух у Ниш спада у трећу најлошију категорију квалитета. По том извештају у Нишу је годишње 63 дана са лошим квалитетом ваздуха, а таква ситуација је била и у претходне 3 године.

“Морамо да формирамо адекватну мрежу мониторинга. Ниш нема адекватну мрежу мониторинга. Због чега је то битно? Да би добили релевантне податке, јер на основу тога можемо да имамо релавантне закључке”, наводи професор др Амелија Ђорђевић са Факултета заштите на раду.

Позитивних помака има. Из зграде Универзитета више нема црног дима. Држава је за прелазак котларнице на гас издвојила око 165.000 евра. Чека се употребна дозвола.

“То ће бити олакшање за сам град у погледу аерозагађања, али и за Универзитет, јер ћемо ми моћи да грејемо све службе које постоје на Универзитету а да не носимо ризик да смо највећи загађивачи у граду”, каже Тадија Ђукић, проректор Универзитета за финансије.

Градска топлана око 96 одсто енергије производи на гас. Још две од преосталих 8 малих котларница на друге енергенте, биће замањене.

“Наша очекивања су да у року од неколико година се мазут и лож уље се потпуно избаце као опције за производњу енергије за даљинско грејање”, каже Предраг Милачић, директор ЈКП „Градска топлана" Ниш.

Највећи проблем су индивидуална ложишта, којих је на хиљаде и како стимулисати грађане да промене традионалне енергенте угаљ и дрва.

Оно што упозорава су истраживања Европске агенције која показују да у Србији од последица загађеног ваздуха годишње умре око 15.000 људи.