Брже и лакше кроз неприпистучан планински терен до Ковачевића пећине
Ковачевића пећина у селу Церова, надомак Крупња један је од најзначајнијих туристичких локалитета у Рађевини. У намери да неприпистучан планински терен прилагоде туристима у току су завршни радови на уређењу прилаза.
Остаци пећинског медведа чија је старост процењена на 80 хиљада година, предмети од метала и новчићи из античког доба сведоче да је Ковачевића пећина место од давнина насељавано.
"Споменик природе Ковачевића пећина јесте највећи и најдужи спалеолошки објекат у овом делу Западне Србије. Унутар пећине налази се атрактиван и јединствен пећински накит као што су сталагмити и сталактити, разнобојне драперије", каже чувар Александар Ковачевић.
Уз пратњу чувара и заштитну опрему туристичке посете први пут су омогућене прошле године. Радове је подражало Министарства за заштиту животне средине. Урађен је мост, заштитна ограда, информативне табле, а до зиме ће бити завршен и прилаз на самом уласку.
"Најинтересантнији им је овај заштићени део ове пећине од 988 метара са својим накитом који се налази тако да све више и више њих долази како би то видело, а ми као Туристичка организација заједно са Министарством за заштиту животне средине и локалном самоуправом радимо на томе да овај део пећине буде што приближнији туристима", наводи Лидија Марковић, директор ТО Општине Крупањ.
"У плану су и радови унутар пећине, већ је урађена расвета, следеће године је у плану и стаза кроз пећину, али и постављање мобилијара који би додатно оплеменио и заинтресовао наше посетиоце", каже Младен Стефановић, председник Општине Крупањ.
Ковачевића пећина једна је од најстаријих у нашој земљи и датира још из периода неолита, настала је радом реке, а на 950 метара њене дубине налази се и језеро.
Коментари