Захваљујући добрим људима самохрани отац са троје деце уселио се у нову кућу у Иланџи

Денис Николић са три ћерке пре три године дошао је из Црне Горе у Иланџу без новца и посла. Био је приморан да се усели у напуштену кућу са земљаним подом у којој није било основних услова за живот. Имали су срећу да их пре 5 месеци обиђу чланови хуманитарног удружења „Огњиште" који су им помогли да започну нов и лепши живот:

Теодора, Јелена и Дајана са оцем Денисом преспавале су последњу ноћ у овој трошној кући и захваљујући добрим и хуманим људима имаће сад и они сигуран кров над главом.

Испред нове куће Дениса и његове ћерке су сачекале другарице из Културно уметничког друштва „Абрашевић", а када су ушли унутра нису могли да верују да је сад то све њихово и да ће имати сто на којем ће ручати и купатило у којем ће се окупати. Девојчице су добиле и своју собу:

“Свиђа ми се највише кревет, играчке и купатило и осећам се веома лепо и срећно”, каже Дајана Николић.

Денис Николић, њен отац наводи да ће у дворишту све раскрчити и посејати траву, купити пар прасића и живину. Додаје: „У оној кући где смо живели било је веома лоше и буквално сам чекао кад ће нам плафон пасти на главу. Сад је другачије, сви су нам помогли и коначно могу да живим у миру са својом децом”.

Да би се овако брзо купила и реновирала кућа заслужни су бројни хумани људи који су добровољно долазили и помагали да би се посао што пре завршио, а захваљујући разним спонзорима кућа је опремљена и новим намештајем и апаратима.

“Кућа је била у веома лошем стању, кренули смо у комплетно реновирање од гипсаних плоча, електричних инсталација, кречења. Урадили смо и нове делове фасаде, саниран је кров и све што смо могли ми смо у најкраћем року урадили квалитетно и потрудили смо се да породица буде збринута пре зиме”, каже Владимир Ђапа, мајстор из Алибунара.

Поред срећне породице Николић задовољни су и у Удружењу „Огњиште", јер су учинили још једно добро дело.

“Ко то није урадио, а верујем да већина јесте, не може то ни да зна, али нашој срећи нема краја. Видети та озарена лица и збуњена у неку руку, јер још нису свесни свега даје ти неку снагу и вољу да наставиш даље да помажеш”, наглашава Славко Радојчић, из Удружења „Огњиште", Панчево.

Николићима су стигли и први гости, а девојчице су посетили и школски другари који сад имају где да дођу и да се заједно играју у топлој кући.