Како је Гочко, маскота Игара без граница, постао симбол Врњачке Бање?

У пролеће 1990. године Бања је живела за долазак великог броја гостију и представника националних телевизијских станица из готово целе Европе. Била је домаћин Игара без граница, после неприкосновене Песме Евровизије најгледаније и највеће тв манифестације тог времена. У јеку вишемесечних припрема за тај догађај, бањски сликар и вајар Милан Тодоровић Рубљов понудио је своје идејно решење за маскоту игара.

„Ја сам знао да треба маскота. Да треба плакат. Организатори су радо прихватили да то буде врабац. Као једна птица која је интернационална, која се игра. Немирна је. Тако да је практично врабац сам победио у тој, у тој трци“, објашњава аутор маскоте Гочко Милан Тодоровић Рубљов. Врабац је прихаћен за маскоту јер су Игре без граница постале највећи догађај који је у својој историји реализовала Телевизија Београд, и који не би био потпун без аутентичног заштитног знака.

„Да, он је био направљен као маскота за ту намену. Једнонаменски, као маскота Игара без граница и знам да је Јован Ристић, који је био редитељ и спиритус момент целог тог догађаја, он је одмах чим је видео врапца рекао. Врабац и ништа друго“, каже Милан Никодијевић, некадашњи шеф прес центра Игре без граница у Врњачкој Бањи.

Посредством Евровизије и Телевизије Београд слика Игара и Врњачке Бање отишла је у цео свет. Игре су трајале од 2. - 10. јуна. После тога врабац је остао на бањској променади помало заборављен од свих, изузев Врњчана. Наравно и њихових гостију. Иако је направљен од сипорекса и лаких материјала, успешно одолева зубу времена 34 године.

„Нико није могао да сања да ће он да заживи и да практично постане маскота. Он је чак добио и своје име. После неколико година, или непуна година, Радио Врњачка Бања је расписала позив да се том врапцу да име“, додаје аутор Гочка.

„У том контексту је мени запало да радим ту живу емисију где су слушаоци давали предлоге. Сећам се да је Гочко, како се врабац и дан данас зове, добио највише гласова“, сећа се Никодијевић.

У периоду политичких превирања 90-тих година прошлог века био је у једном тренутку и непожељан на променади због шајкаче и опанака. Склонио га је, па опет вратио исти аутор јер су бањчани то захтевали. Сада намигује као да каже ту сам и нико ме неће склонити.

„Немогуће је да замислите променаду да прођете, а да ту врапца нема. Просто не иде. Он је нашао своје место и свој живот наставља даље. Народ га је прихватио и то је права ствар по мени. Заживело је нешто што сам ја искреирао. Па просто је... прелепо“, задовољан је Милан Тодоровић Рубљов - аутор маскоте Гочко.

Прошле су те 90-е и многи су заборавили да је бања тих година имала два милиона ноћења, променада носила име маршала Тита. Да је Радио Врњачка Бања била најслушанија у Југославији, а омиљени глумци добијали свој сто у врњачким кафанама. Гочко је све то испратио.