Ужички гимназијалци најбољи на пријемном испиту за Медицински факултет

Трећу годину заредом матуранти Ужичке гимназије су најуспешнији на пријемном испиту на Медицинском факултету, али и на другим факулетима, а ове године посебно техничким. У чему је тајна успеха ђака најстарије ужичке средње школе која ове године обележава 185 година рада?

Да се из клупа ужичке гимназије лако стиже до индекса и жељеног факултета потврдила је још једна генерација матураната, а да пријемни за њих није проблем, више није изненађење.

“Када сам кренуо да отварам оне скрипте и уџбенике, видео сам да је оно све мени већ било познато, тако да је у суштини до професора који добро спреме децу. Да сам био у другој школи верујем да не бих могао да спремим пријемни али овако са добрим професором све је било већ познато и онда уопште није било тешко”, наводи Урош Бурлић матурант, бруцош Медицинског факултета.

Матуранткиња, а сада и бруцошкиња ЕТФ-а Маша Шишић сматра да ђаци њене школе опуштени излазе на испите и да им и то помаже.

“Мислим да смо доста способнији него што углавном мисле људи, мислим да је то некако кључ у нашем успеху, а помало смо увек, бар колико ја знам своје вршњаке - и опуштени и стижемо да излазимо и то мислим да је исто важно, тај развој личности”, каже Маша Шишић.

Да гимназијалци нису само "бубалице", иако је потребно доста и труда и рада, потврђује и ђак генерације који је због награда на републичким такмичењима, на факултет прошао без полагања пријемног.

“И даље мислим да је, поред свега тога, врло битно остати у свему умерен и драго ми је што нисам жртвовао што социјални живот, што изласке, што спорт и друге хобије”, истиче Вук Шиљковић.

За сваки успех, па тако и на пријемном, јавља се међу првима разредном старешини и професорима. Посебан је осећај кад скоро цео разред стигне до буџета на државним факултетима.

“Када су кренуле те поруке, разредна – буџет, разредна – буџет заиста се човек осети поносним и схвати да ради посао који има свој циљ и своју сврху. Своју улогу у том њиховом четворогодишњем образовању видим као неко ко их више усмерава, даје неке корективне кораке”, каже Мирјана Милошевић, професорка рачунарства и информатике у Ужичкој гимназији.

Саша Станојевић, професор биологије у Ужичкој гимназији додаје: "Знате како кажу - када је професору јасно, јасно је и ђацима, тако да та деца су паметна јако, посвећена, одговорна. Видећете да су сјајни студенти, да су касније добри стручњаци, да су сви ти стоматолози, лекари, биолози јако поносни на своју школу, на успех из ове школе”.

Једном гимназијалац – увек гимназијалац, оно је што чини посебним дух школе и што је део тајне успеха.

Биљана Грујичић, директорка Ужичке гимназије сматра да имају одличну синергију професора и ученика и да је то све дало најбоље резултате тој установи.

Историју ужичке гимназије исписивали су многи познати и признати, некадашњи гимназијалци, по Србији и свету. За будуће јубилеје сигурно ће се побринути неко од садашњих бруцоша.