Пракса па теорија: Шта је навело једног Крушевљанина да упише факутет у петој деценији

Студентски живот му није стран. Пре више од 2 деценије апсолвирао је на Београдском универзитету историју. Сплетом животних околности  данас на факултету  није  иза катедре у улози професора већ  међу колегама  студентима.

Неша већ дуже време живи у Шведској са породицом. Ради у једном од највећих расадника контејнерских садница, али је  све чешће  у Србији где је наставио породичну традицију калемарства  и уписао пољопривреду.

„Одлучио сам се да упишем тај факултет воћарство и виноградарство. Желим да то неко искуство које имам  практично које имам продубим кроз тај неки теоријски део и заиста постоји предавање, постоји пуно тога  које ја анализирам, кажем биљка се тако и тако понашала  зато. Ја сматрам да треба  проверити теоријско знање кроз праксу и видети шта може да се надогради", каже Неша Којић, студент попљопривреде.

„Највеће интересовање од оснивања факултета је за  смер Воћарство и виноградарство. Имамо пар студената који  су 40 и преко 40 година, али кажем то је позитивно и свакако да они имају одређена практична знања  сада ће  да стекну теоријска и да употпуне и унапред  тај свој процес пољопривредне производње“, наводи Др Иван  Филиповић, декан Пољопривредног факултета.

Искуство стечено радећи у у Шведској, Неша већ неколико година примењује у својим расадницима у Србији.
„Нека жеља постоји да то буде неки двосмерни пут, да неку технологију која се тамо примењује  искористим да применим овде, а да  истовремено неке наше саднице  јер код нас не доминирају те хибридне сорте већ оне природне“, додаје Неша Којић.
Истрајност му каже у овим зрелим годинама не недостаје па ће упоредо са стицањем звања инжењера пољопривреде ширити капацитете  контејнерске производње у свом крају.