"Тијанин поход на Дивчибаре" за помоћ свима који чекају на трансплантацију

Сандри Живковић из Књажевца, којој је по рођењу установљена цистична фиброза, као и Тијани, пре 10 година трансплантација плућа пружила је квалитетан живот и редовно планинарење. Активизмом указује на значај завештања органа.

„Мислим да пуно значи за нашу земљу и за наш народ, јер у Србији чека 2 хиљаде људи неки орган и јако је важно да се о томе прича јавно, да се о томе прича нон-стоп. Тако да надам се и Тијанин поход на Дивчибаре доприноси томе“, наводи Сандра Живковић, координаторка акције Тијанин поход.

„Органа има све мање и на европском континенту, поготово у балканским земљама, да је много већа шанса да вам затреба орган, него да будете потенцијални донор. Статистика ту иде негде до 50, 60 пута у корист, да кажемо, потенцијалних донора”, истиче др Саша Кнежевић, анестезиолог.

Младен Тодић из Пожаревца каже да му је свака од седам протеклих година након трансплантације јетре, донела много радости:

"Да сам ја почео спортом да се бавим, да смо почели породично да идемо да планинаримо и да трчим, на шта сам посебно поносан на самог себе и на моје саборце из удружења“, наглашава Младен Тодић, из Удружења „Заједно за нови живот“.

У част Тијаниној и бројних донора, као и преминулих пацијената, пешачиле су на дивчибарски Црни врх Оливера, која на бубрег чека шест година, а Славица на јетру још дуже.

„Верујем да ћемо у наредним годинама још више напредовати, онда и та нада некако буди додатну наду да ћу се, ипак, трансплантирати у својој земљи“, каже Оливера Јовановић из Београда.

Славица Обрадовић из Београда каже да је десет година на листи за трансплантацију. Додаје: „Али, то ме ни мало не спречава да се надам да ћу једног дана добити нови орган.“

Србија је и даље на зачељу међу европским земљама по броју донора на милион становника. На листама чекања за трансплантацију органа младих људи је све више.