Када ће голијске стазе природе повезати западну Србију са заштићеним природним резерватима у Црној Гори

Голија је највиша планина на југозападу Србије и сваке године привлачи све више посетилаца. Природна и културна добра су једнако интересантна.

Планина са највећим шумама у Србији и очуваним екосистемом је уједно и центар са великим бројем историјских споменика који припадају светској културној баштини. То су Студеница са Савином испосницом, манастир Градац, Брезова и друге задужбине Немањића.

Због тога је Голија изабрана да Стазама природе повеже западну Србију са заштићеним природним резерватима у Црној Гори.

"У пројекту обухватамо четири стазе у свакој држави. Заједничка прича свих тих стаза је да су то стазе које су на руралним подручијима. Односно у Србији је то подручје Голије које повезује пет општина. А од тих пет општина, три су укључене у пројекат", наводи Луција Васиљевић, директорка Регионалне агенције за просторни и економски развој Рашког и Моравичког округа.

Краљево, Рашка и Ивањица су укључени у пројекат. Једна од стаза природе води преко планинских превоја до кањона реке Таре. Црногорска страна је чак спремна да планинаре и посетиоце из Србије доведе до средњовековног града Брсково, задужбине Уроша Првог.

"Радимо стазу у Проклетијама, националном парку Проклетије. Националном парку Биоградска Гора у самој близини. Стари град, средњовековни град Брсково, који је основао краљ Урош Први Немањић. Најмање имамо садржаја и остатака око те стазе. Онда нам је била фокус и центар због интересантне тематске повезнице", каже Светлана Вујичић из Центра за иницијативе у области туризма у Подгорици.

Стазе природе ће унапредити туристичку понуду. Поготово сеоски и етно-туризам. Нека сеоска домаћинства на Голији се већ припремају да приме прве госте. Свих осам стаза природе биће трасиране до почетка марта идуће године.