Репушница село без становника

Од Књажевца до Репушнице има тридесетак километара. Вијугавим шумским путем иде се колима према селу Репушница које више не постоји на мапи Србије.

После сат времена путовања долазак у напуштено село изгледа нестварно. Свуда около нас планина, празне куће, понеки орао и змије.

На улазу у село Репушница је кућа број један на којој је постављена табла, десет година после практичног гашења села.

На табли пише: "Србијо! Овде је крајем двадесетог века започело гашење српских села. Репушница је прва, нажалост не и последња.Угасила се Папратна, ускоро ће габровница, татрасница. До 2020. године нестаже, кажу, још 1500 српских села. Србијо стави прст на чело, спаси своје село. Оно те је одржало, не песма, њему хвала. Репушничани и остали српски домаћини. На Свету Тројицу, лета Господњег 2008."

Некадашња улица, углавном урасла у траву, сведочи да је на овом месту у стотинак кућа бујао живот. Данас тек негде, покошена трава, што је знак да потомци понекад дођу на кућни праг, или локални ловци купују куће и реновирају их. Ову информацију добијамо у суседном селу Алдинац, где је остало петоро људи.

„Иду људи да беру дрва, беру људи дрва тамо у Репушницу и онда иду там да раде. Иначе овак нема да живи зими нема никлој, а овдекај остану само пет", каже Радомир Анђелковић, из села Алдинац.

"Како се живи овде у Алдинцу? Пртено! Ел знајеш шта је пртено? Корело!" објашњава Нада Станојевић из села Алдинац.

Колико ово село изгледа као село духова, види се и по томе што нигде не видимо умрлице. Узаалуд улазак у двориште, лупање на врата, силазак у поток. Одавде су свци отишли. Одавно.