Музејска поставка о НАТО бомбардовању у Кадињачи

Период од 78 дана бомбардовања ужичког краја, систематизован је музејском поставком која је заживела пре деветнаест година. Тако посетиоци имају прилику да се упознају са разорним последицама арсенала који је НАТО сручио на ужички крај.

„Коришћено је оружје које изазива трауматске последице и коришћено је нешто што није дозвољено, материјал који није дозвољен Међународним правом, који је забрањен, а коришћен је овде”, истиче Славица Стефановић, директорка Народног музеја Ужице.

Поред делова пројектила, графитне бомбе, која је премијерно тестирана у Србији, фотографије сведоче о уништавању објеката, који нису били од војног значаја. Попут поште, дечијег одмаралишта и бројних цивилних објеката. Свака фотографија крије причу, посебно оне о страдању цивила.

„Фотографија мајке, која је изгубила свог сина. Ту је сравњен ски-центар на Торнику и ту су погинула три младића”, објашњава Стефановићева. „Међутим, једна мајка у црнини седи на клупи, она чега свог сина. И она после 42 дана умире на том месту.”

Стална поставка из Другог светског рата сведочи о првој слободној територији у окупираној Европи, али и страдање две стотине бораца Радничког батаљона. Из Златиборског округа у ратовима деведесетих, на основу евиденције живот је изгубило сто пет бораца.

Ни после две деценије ужичком музеју нису доступне информације о цивилним жртвама са подручја Златиборског округа. А оне су вредне памћења.