Задруге - шанса за развој гружанских села

Производња и прерада на имању породице Спакић, која се бави производњом купуса - од семена и садње, до кисељења - један је од позитивних примера заокружене производње. Добитници су подстицајних средстава за развој задругарства.

„Кад смо почињали било је неких 150-200 тона, сад смо 2000 тона извезли. То је за понос и држави, а не само за наш гружански крај”, каже Драган Спакић, из Задруге „Пољофлора" у Кусовцу.

Кнић је општина са највећим бројем регистрованих пољопривредних газдинстава у Шумадији, чак 4.000. Уз климатске погодности, подршка стручњака и могућности наводњавања допринели су стварању повољних услова за производњу квалитетних производа, и шансу за пласман на домаће и инострана тржишта.

„Ми смо у другој половини 2018. године као партнери са општином Кнић већ урадили један пројекат значи комплетну апликацију смо завршили, а то је подстицај младих брачних парова да остану на селу у смислу механизације, сточарства и свега осталог”, наводи др Петар Веселиновић, редовни профессор Економског факултета у Крагујевцу.

„Оно што чујемо и научимо, применимо са овим газдинствима да бисмо произвели квалитет да имамо количине, да тај квалитет што боље запакујемо, заштитимо брендирамо да изађемо не само на српско тржиште већ и ван граница Србије”, наводи Мирослав Николић, председник општине Кнић.

Намера је да се, уз помоћ Министарства и стручњака са универзитета уради што више пројеката за развој села.

„Задруга би требало, у ствари, да буде та која ће омогућити да се оно што наши пољопривредни произвођачи произведу исигурно и пласира било на домаће било на светско тржиште”, сматра Биљана Илић Стошић, начелница Шумадијског округа.

„Ако имамо задругу у руралним срединама она ће покушати да задржи младе, јер то је и једно новоформирано радно место имаће могућност да произвду и да прераде те своје производе”, каже Дарко Божић из Министарства пољопривреде.

Очекивања Министарства пољопривреде су да ће на крају 2019. године у Србији бити формирано још 500 задругa.