Најмлађи и најстарији Ужичани на клизаљкама

На клизаљкама у осмој, али и у деветој деценији, јер клизање је њихова рекреација, релаксација, љубав и страст.

И док је 70-тих година прошлог века, најбољи гимнастичар и спортиста ужичког региона, клизачке вештине стекао у детињству, пензионисани комерцијалиста, први пут на клизаљке је стао пре 10 година.

"Падао сам стално су ми лактови били разбијени, једно 10-так дана, а после сам се опустио и сад, реално сам толико самоуверен, скоро да не могу да паднем", каже Божо Дедић, пензионер из Ужица.

"Возили смо тзв. „пујдовке". То је ковач наш познати, чувени ужички, правио и јефтино нам продавао тако да су деца имала то задовољство да са таквим клизаљкама савладају стрме улице у Ужицу", додаје Сретен.

Без страха од леда и година, ужички асови, клизају из задовољства али и потребе да своје умеће преносу младјима.

"Ко год доје, први пут је први пут и треба само да се ослободи, ту је ограда да се придржи за ограду. Биће падова, што је и нормално", додаје Блажо.

"Пуно деце сам научио. Имам седам унука и четворо моје деце. Ови младји троје, не клиза а четворо клиза, одлично. То је мој понос." Страх ме није, ал чувам се, мораш да се чуваш", каже Сретен

"Скоро свако јутро клизају као момци и скијају. Показују овој младјој деци како треба клизати. Најредовнији су свако јутро", Зоран Богдановић, ЈП „Велики парк" Ужице

До краја сезоне клизаће или се скијати на планинама у окружењу, а онда се, кажу, враћају уобичајеним, активностима - планинарењу, шетњи и вожњи бицикла.