Век „Буњевачког кола” из Сомбора

„Буњевачко коло” из Сомбора, основано пре скоро стотину година, негује специфичну уметност засновану на употреби сламе као основног материјала. Илонка Богишић, њоме се бави 15 година и једна је од десетак чланова секције.

„Донела сам неколико предмета да видите шта све радимо од плетива, како то изгледа. Очистимо, поквасимо, па ножем растворимо сламу, очистимо ту целулозу, лепо исплетемо и онда изгледа овако очишћена, исплеглана слама. Ту су и различите боје, користимо зоб, јечам, дворедни и четвороредни”, објашњава Илонка Богишић, руководилац Сламарске секције "Буњевачког кола".

Чланице Сламарске секције сомборског „Буњевачког кола" добитнице су велемајсторских диплома и учеснице бројих сморти, изложби и домаћих и међународних надметања ликовних уметника аматера.

„Овде је салаш. То ће бити честитка. Овде је подлога већ стављена. Ја сам направила ево салашић једн. Исто то и један део по део се радило. Овде је трака по трака. Тако да сам ја направила подлогу и онда ће бити ево овде ћемо направити иза салаша грмаље, некад је салаш без позадине. То ћете видети када буде све готово. Са стране, па онда дође овај ђерам, без ђерма нема салаша. То тако ја стављам, али када се сложи ће бити јако леп салаш. Јако пуно сати. То се не може израчунати. Данас сам радила једно плетиво, по два три сата радим само ово. Само ово једно, два три сата. Ево, овде када сам на часу, онда то направим. Можете замислити, морам да слажем да то буде лепо и тако јако пуно треба. Замислите колико треба за једну слику таквих плетива. Не само такво једно, више врста плетива", каже Илонка.

Унапређење националних, културних и материјалних интереса Буњеваца, кроз међунационалну толеранцију, разумевање и поштовање различитости, чини окосницу рада сомборског Удружења „Буњевачко коло". То чине и радом са најмлађима у области културе и образовања. Ликовна секција за децу од 6 до 12 година постоји од 2013. године .

„Деца су изузетна. Имамо једног јако доброг сликара који их упућује у тајне сликарства и јако га воле. Добри су и ту су стално. Сваке суботе организујемо ликовне радионице, од 5 часова поподне до 7, пола 8, како кад, и то је то углавном. Имали смо изложбе сваке године. Сваке године направимо бар једну изложбу, ове године смо две изложбе направили: једну велику на малој сцени Културног центра ‘Лаза Лазаревић’ и ову другу смо направили овде у нашим просторијама, као што видите", објашњава Ксенија Вуковић, организатор културних програма "Буњевачког кола".

Народна ношња, једна је од значајнијих особености идентитета једног народа. Данас, једно још културно-уметничка друштва настоје да сачувају, и игром и песмом дочарају обичаје и представе буњевачку народну ношњу.

"Сачували смо ту неку ношњу, неку традицију. Мада се овде код нас у Сомбору и у Војводини традиција и то све то се преплиће са српском ношњом и српским обичајима, зато што смо ту негде долазили овамо, бежали од Турака, дошли овамо на ове просторе, ми смо се населили и живели једни поред других, тако да имамо много обичаја других. Некада је то било много лакше. Данас је све то теже. Ја сам у фолклору толико година, али сад видим на пробама да омладина више држи мобилни игрице и то, него... Чим је кореограф рекао: ајде седи ту да направимо кореографију - ништа. Тешка су времена дошла што се тиче очувања традиције и младе да привучеш тиме. Некада је било ја када сам био млад и касније, младима само кажеш да треба путовати негде, није био проблем уопште, одмах се спреми и одмах се иде у аутобус, путује се, ношња и то све", сећа се Фрања Парчетић Цигић, организатор културних програма "Буњевачког кола".

„Тако да покушавамо на све начине да укључимо децу. Осим тога, имамо један број деце која у Новом Саду на факултетима, на разним, Правном, Медицинском, и њих покушавамо да анимирамо и неки циљ нам је да та деца оснују један део нашег удружења и да наставе у Новом Саду да раде што би нама представљало заиста велику ствар”, каже Александра Медурић Калчан.

Од периода досељавања на ове просторе до данас, Буњевци су делили судбину других народа са којим су живели. Савремена историја бележи да су се власти према статусу буњевачке националне мањине различито односиле - од признавања до потпуне асимилације са другим заједницама. И данас чекају пуно поништење акта о насилној асимилацији из 1945. године.

„И сад се боримо, да вам кажем искрено. Основали смо 2002. године наш Национални савет где смо признати од стране Републике Србије, хвала јој на томе. И још нисмо успели да тајк декрет из 1945. године скинемо. Дакле, ми имамо проблема и негде смо изложени асимилацији неке друге националне заједнице, а ми опет понављамо: Ми овде у Буњевачком колу, односно у Националном савету, да смо ми само Буњевци и ништа друго, а нисмо припадници ни једне друге националне заједнице”, додаје Дејан Парчетић, председник УГ „Буњевачко коло” Сомбор.

Заједница сомборских Буњеваца има више од две хиљаде чланова.

„Ми негде имамо око 400 чланова, али буњевачка национална заједница броји око 2.700 који су уписани у један посебан списак, а има оних који се још нису изјаснили као Буњевци, али ја се надам да у неком будућем периоду ће се свакако изјаснити”, каже Парчетић.

„Буњевачко коло” сваке године обележава национални празник: 25. новембар, дан када је 1918. године у Новом Саду одржана Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих словена. Године 2021. сомборско удружење обележиће стоту годишњицу оснивања.