Шабац Драгана Петровића - из пламена у живот

Старе фотографије лутају по свету, посебно слике порушених градова, истиче Драган Петровић:

"А ја лако препознајем свој Шабац на пожутелим снимцима, јер га сликам шездесет година. За мене је то драгоцен материјал и не жалим новац да их откупим, посебно ове о највећем разарању у Великом рату."

О овој омиљеној има и причу када су Аустроугари, док је српска војска била на Церу, опколили Шабац и на врху цркве поставили митраљеско гнездо, што је отежавало ослобађање:

"То је она стара прича, да се онај прекрстио, топџија, опалио и скинуо то митраљеско гнездо. То је вероватно снимио аустријски пилот из авиона, јер  су ониимали све и све су фотографисали." 

Избегавао је, каже потресне снимке који документују зашто је Шабац постао српски Верден, али је показао и другу страну рата, велику пљачку кућа и радњи, које су Шапчани, бежећи од окупатора, оставили, рачунајући на аустроугарску културу.

"Било је преко десет експозитура разних банака", прича Петровић. "Све је то покупљено, злато и сребро а папирни новац, вредносни папири, новчанице, то се шутирало улицама." 

На укупно 160 фотографија, Драган је показао и како се Шабац, град херој, између два рата, уздигао попут феникса и добио ново име - Мали Париз, због економског и културног напретка, чиме су посетиоци изложбе одушевљени."

Важно је прво скупити материјал, описати сваку слику, каже Миле Савић: "Ја му се дивим и честитам на свему што је направио." 

"Мислим да је ова изложба сјајна! То је једна прича која има  два паралелна крака, коју је Драган добро саставио у једну целину и мислим да је то изложба која привлачи највећу пажњу", истиче Соња Петровић Јагић, директорка Културног центра у Шапцу.

Из пламена у живот, важна је порука, каже аутор, јер је желео да изложбом обележи сто година од краја рата и подсети на догађаје и вредности града који му је вечна испирација.