У Шумадији 15 агрометeоролошких станица

Душко Вучићевић из Кусовца на око двадесет хектара, житарице и воће узгаја на традиционалан начин, као што су радили његови преци. Како каже, много тога ради напамет. Постављањем агрометеролшке станице, више није препуштен сам себи у доношењу одлука о заштити усева.

"Имамо значи аутоматски неке препоруке, свих тих неких наших производа , да ли од воћа, да ли од култура којима се бавимо", каже Душко Вучићевић из село Кусовац код Кнића.

Агрометеоролошке станице прикупљају податке о температури и влажности ваздуха и земљишта, брзини ветра, ризику од града, о најави сушног периода и информације шаљу Пољопривредној станици у Крагујевцу. После обраде, домаћини умрежени у систем, смс поруком добијају извештаје са терена.

"Биће постављене и феромонске клопке. Оне имају задатак да бележе бројност штетних инсеката, тако да ће наши пољопривредници моћи да добију препоруке за штетне инсекте и њихово сузбијање", објашњава Небојша Арсенијевић, инжењер агрономије.

Циљано третирање усева и биљака, избор пестицида и њихово правовремено коришћење, пресудни су у пољопривредној производњи, оцењују стручњаци.

"На тај начин се постиже здравствена безбедност тих наших производа, тиме наш регион бива конкурентан у односу на инострано тржиште. То је један механизам којим се и ми као потрошачи штитимо и знамо да смо појели производ који је потпуно здравствено безбедан", каже Сузана Нешковић, директорка ПССС Крагујевац.

Само у општини Кнић има око 4.000 пољопривредника, а у Шумадији осам пута вше. То је око 18.000 хектара обрадивих површина, 120.000 хектара је ораница, а 60.000 хектара су воћњаци,виногради, ливаде и пашњаци.

Шумадија је сада регион са највећим бројем активних агрометеоролшких станица у Србији. Осим еколошких и здравствених, подаци које пољопривредници добијајау од њих има значајан економски ефекат, јер смањује трошкове производње.